Razvoj gasne infrastrukture i povezivanje regionalnih transportnih sistema postaju važan deo energetske strategije Srbije. Pomoćnik ministra rudarstva i energetike za naftu i gas Saša Koković izjavio je da je Drugi ministarski samit održan u Beogradu potvrdio opredeljenost Srbije, Grčke, Severne Makedonije i Bugarske za jačanje međusobne saradnje radi dugoročne energetske bezbednosti i stabilnog snabdevanja.
Koković je naveo da je za razvoj gasnog sektora predviđeno 175 miliona evra iz programa Svetske banke. Za procenu ukupnog značaja ovog finansiranja biće važno znati koji infrastrukturni projekti će biti obuhvaćeni, kako će sredstva biti raspoređena i u kojim rokovima se očekuje njihova realizacija.
Za Srbiju je jedan od ključnih ciljeva da, pored tradicionalnog pravca snabdevanja sa severa, razvije mogućnost dopremanja gasa iz pravca juga. To bi otvorilo pristup dodatnim izvorima, uključujući tečni prirodni gas (LNG), i omogućilo veću fleksibilnost u ugovaranju nabavki.
LNG terminal u Aleksandropolisu otvara dodatnu mogućnost
Koković je istakao značaj grčkog LNG terminala u Aleksandropolisu, koji predstavlja jednu od tačaka preko kojih se gas može plasirati u regionalni transportni sistem. Povezivanje preko Grčke i Severne Makedonije moglo bi Srbiji da omogući pristup gasu koji stiže morskim putem, čime bi se proširio izbor potencijalnih dobavljača.
Takva mogućnost dobija na značaju u uslovima promenjenih evropskih energetskih tokova i nastojanja zemalja da smanje rizike povezane sa oslanjanjem na mali broj izvora i transportnih pravaca. Ipak, fizička mogućnost dopremanja gasa ne znači automatski da će on biti jeftiniji. Konačna cena zavisi od uslova nabavke, tržišnih kotacija, troškova transporta i raspoloživosti kapaciteta.
Za industriju i domaćinstva, korist od diversifikacije pre svega bi mogla da se ogleda u većoj sigurnosti snabdevanja i većem broju opcija u slučaju poremećaja na pojedinim pravcima. Koliki će biti finansijski efekat zavisiće od ugovorenih količina, cena i troškova korišćenja infrastrukture.
Interkonektor sa Bugarskom već omogućava alternativni pravac
Jedan od važnih koraka u diversifikaciji srpskog gasnog sistema bilo je puštanje u rad gasnog interkonektora Srbija–Bugarska krajem 2024. godine. Ova veza omogućila je Srbiji pristup gasu iz Azerbejdžana i stvorila dodatnu opciju za snabdevanje mimo tradicionalnog pravca sa severa.
Koković je ukazao i na značaj Vertikalnog gasnog koridora, koji povezuje gasne sisteme Grčke, Bugarske i Rumunije, uz dalje veze prema Moldaviji i Ukrajini. Razvoj ovog pravca otvara mogućnosti za bolje povezivanje regionalnih tržišta i korišćenje postojećih i novih transportnih kapaciteta.
Za Srbiju je važno da se regionalna infrastruktura razvija usklađeno, jer korist od novih pravaca zavisi i od kapaciteta susednih sistema. Potrebni su odgovarajući interkonektori, rezervisani transportni kapaciteti i komercijalni ugovori koji omogućavaju da gas zaista stigne do kupaca.
Energetska bezbednost zavisi i od cene i od dostupnosti gasa
Izgradnja novih pravaca snabdevanja predstavlja dugoročnu investiciju u otpornost energetskog sistema. Ipak, sama infrastruktura nije dovoljna da obezbedi povoljnije snabdevanje. Za održiv rezultat potrebno je kombinovati dostupne transportne rute sa diversifikovanim ugovorima, pouzdanim dobavljačima i pažljivim upravljanjem troškovima.
U slučaju Srbije, veza sa južnim pravcem mogla bi da poveća pregovarački prostor prilikom ugovaranja nabavki, ali će konkretna korist zavisiti od tržišnih uslova i mogućnosti da se dodatni kapaciteti koriste kada su najpotrebniji. Istovremeno, veći broj dostupnih ruta može da umanji rizik da prekid na jednom pravcu ugrozi celokupno snabdevanje.
Najavljeni program od 175 miliona evra zato je važno posmatrati kroz konkretne projekte i njihove rezultate: povećanje transportnih kapaciteta, pouzdanost sistema i mogućnost nabavke gasa iz više izvora. Za privredu, a naročito za energetski intenzivne industrije, upravo će sigurnost isporuke i ukupni troškovi snabdevanja biti merilo uspeha ulaganja.
M. T.
