Domaće mačke žive blizu ljudi, ali se o genetskim promenama u njihovim tumorima dugo znalo mnogo manje nego o tumorima pasa ili ljudi. Veliko međunarodno istraživanje počelo je da popunjava tu prazninu. Naučnici su proučili uzorke gotovo 500 mačaka iz pet zemalja i pronašli promene u genima koji su već poznati iz istraživanja raka kod drugih vrsta.
Za veterinare je to važan korak. Dve životinje mogu imati tumor na istom delu tela, ali uzrok njegovog rasta na nivou ćelija ne mora biti jednak. Kada se sazna koja se promena dogodila u genima, otvara se mogućnost preciznijeg razvrstavanja bolesti i, u budućnosti, boljeg izbora terapije. To nije isto što i tvrdnja da je nova terapija već spremna za mačke koje se trenutno leče.
Univerzitet u Gvelfu navodi da je jedna od upečatljivih veza uočena kod agresivnih tumora mlečne žlezde. U više od polovine proučavanih uzoraka tog tipa zabeležena je promena u genu FBXW7. Taj gen je važan za kontrolu proteina koji učestvuju u rastu i deobi ćelija. Kada njegova uloga bude narušena, može se promeniti način na koji se ćelije umnožavaju.
Sličnosti sa ljudskim tumorima posebno zanimaju istraživače, ali zahtevaju pažljivo tumačenje. Zajednički gen ili slična mutacija ne znače da su bolesti potpuno iste, niti da će jedan lek jednako delovati kod mačke i čoveka. Vrednost poređenja je u tome što naučnici mogu proveravati koje mehanizme različite vrste dele, a gde se njihova biologija razilazi.
Mačke su pritom pacijenti za sebe. Njihova korist nije samo u tome što bi mogle pomoći razumevanju ljudske bolesti. Bolje poznavanje njihovih tumora može unaprediti dijagnostiku i veterinarske odluke. Istraživački tim je zato pripremio i skup podataka koji drugi stručnjaci mogu koristiti za naredna ispitivanja.
Ovaj rad govori i o tome koliko savremena medicina zavisi od velikih zbirki uzoraka. Kada se proučava tek nekoliko slučajeva, teško je razdvojiti čest obrazac od slučajnosti. Uz gotovo 500 životinja, istraživači mogu jasnije da vide koje se genetske promene ponavljaju kod određenih tumora. Zatim je potrebno proveravati šta te promene stvarno rade u ćelijama i kako utiču na ishod lečenja.
Za vlasnika mačke vest ne znači da treba samostalno tražiti genetski test ili menjati postojeću terapiju. Znači da se oblast koja je dugo imala manje podataka ubrzano razvija. Veterinarska onkologija dobija mapu na kojoj će budući stručnjaci moći preciznije da označe puteve nastanka bolesti.
Mačka koja spava na kauču i čovek koji sedi pored nje imaju veoma različite živote. Na nivou ćelija, pojedini mehanizmi bolesti ipak mogu biti iznenađujuće slični. Razumevanje tih sličnosti može pomoći obema vrstama — uz uslov da svaka nova mogućnost prođe zasebnu i temeljnu proveru.
S.B.
Izvor: Postinfo
