Na jednoj od većih panorama koje je snimio svemirski teleskop „Džejms Veb“, oblaci prašine izgledaju kao reljef kroz koji probija svetlost. U pitanju je oblast IC 348, mesto nastanka zvezda udaljeno oko hiljadu svetlosnih godina, u sazvežđu Persej. Fotografija je vizuelno upečatljiva, ali njena naučna vrednost leži u veoma slabim objektima koji se mogu razaznati među sjajnijim zvezdama.
Veb posmatra kosmos u infracrvenom delu spektra. To mu omogućava da u određenoj meri zaviri kroz prašinu koja zaklanja prizor u vidljivoj svetlosti. U IC 348 astronomi proučavaju mlade zvezde, objekte koji se još formiraju i vrlo male, slabe članove te zvezdane zajednice. Neki od njih spadaju u braon patuljke, tela koja nastaju u srodnim uslovima kao zvezde, ali nemaju dovoljnu masu za dugotrajno stabilno sagorevanje vodonika kao Sunce.
U osvrtu objavljenom u Live Science pažnja je skrenuta na primerke čija masa može biti svega nekoliko puta veća od Jupiterove. Njihovo pronalaženje važno je za pitanje gde prolazi granica između veoma malih objekata nastalih u zvezdanim porodilištima i velikih planeta. Ta granica ne određuje se samo izgledom na fotografiji; potrebna su merenja sjaja, spektra i procene mase.
U pojedinim delovima slike vide se i tragovi protostelarnih mlazeva. Mlade zvezde tokom nastanka mogu izbacivati materijal u suprotnim pravcima, dok gas i prašina iz okoline i dalje učestvuju u njihovom razvoju. Panorama zato nije miran ukras od obojenih oblaka. Ona beleži oblast u kojoj se više procesa odvija istovremeno i u kojoj različiti objekti nisu istog uzrasta.
Boje infracrvene slike pažljivo su dodeljene različitim opsezima zračenja da bismo strukture mogli da vidimo. To nije prizor kakav bi ljudsko oko ugledalo kroz prozor svemirskog broda. Takva obrada ne umanjuje stvarnost podataka: pomaže da se razdvoje sastojci i pojave koje bi inače bile teže uočljive.
Važna je i razlika između datuma fotografije i datuma novog teksta o njoj. Slika IC 348 podeljena je ranije tokom septembra, dok je novi osvrt na nju objavljen 27. septembra. Predmet vesti je svež tekst i njegovo objašnjenje, a ne tvrdnja da je teleskop upravo tog dana prvi put načinio snimak.
Običnom posmatraču najpre zapadnu za oko sjajne tačke i dramatični oblaci. Astronome često najviše zanimaju slabi izvori na granici opažanja. Oni pomažu da se utvrdi koliko malih tela nastaje zajedno sa zvezdama i kakvi uslovi određuju njihov razvoj. Zato velika panorama može biti posebno korisna: mnogo objekata posmatra se u istom okruženju.
IC 348 je svojevrsno zajedničko detinjstvo različitih kosmičkih tela. Neka će postati zvezde, druga će ostati mnogo slabija. Vebova slika omogućava istraživačima da prate i najsitnije članove te porodice, sakrivene u prašini iz koje su nastali.
S.B.
Izvor: Postinfo
