BEOGRAD – Dok se rok koji je Vašington postavio za izlazak ruskog kapitala iz evropskih energetskih tokova neumitno bliže, pitanje vlasništva nad Naftnom industrijom Srbije (NIS) postaje prioritet nacionalne bezbednosti. Strategija države da od ruskog partnera otkupi dodatnih 5% akcija nije samo simboličan potez, već precizna operacija za preuzimanje kontrole nad kompanijom.
„Zlatni glas“ u rukama Beograda
Trenutno Srbija poseduje 29,9% akcija. Kupovinom dodatnih 5%, država bi podigla udeo na 34,9%, čime bi prešla prag od jedne trećine vlasništva. U korporativnom upravljanju, ovo donosi status „blokirajuće manjine“. Sa ovim udelom, Srbija dobija pravo veta na sve strateške odluke – od promene statuta i investicionih planova, do odluka o dokapitalizaciji ili raspodeli dobiti. Bez obzira na to ko će postati novi većinski vlasnik (51%), država Srbija sa 34,9% postaje partner bez čijeg aminovanja nije moguće povući nijedan ozbiljan poslovni potez.
Ruska računica: Zašto prodati Srbiji, a ne velikom kupcu?
Pitanje koje se nameće je zašto bi Rusi cepkali svoj paket i prodali 5% Srbiji, umesto da ceo paket proda novom strateškom partneru. Razlozi su strateški i operativni:
Izlazna taksa i sigurna isplata: Prodaja 5% direktno državi Srbiji je najbrži način da ruska strana dođe do dela gotovine. Dok će prodaja većinskog paketa (51%) strancima verovatno biti pod lupom međunarodnih regulatora i komplikovanih bankarskih provera zbog sankcija, transakcija sa Beogradom je direktna i politički dogovorena.
Osiguranje od potpunog istiskivanja: Ruska strana radije vidi jaču Srbiju u vlasništvu nego apsolutnu dominaciju novog kupca (poput mađarskog MOL-a ili arapskog ADNOC-a). Jačanjem srpskog udela, Rusi osiguravaju da njihova dosadašnja infrastruktura i strateški interesi na Balkanu ne budu potpuno „pregaženi“ od strane novog većinskog vlasnika.
Politički reciprocitet: Za Moskvu je ovo način da nagradi lojalnost Beograda. Davanjem „zlatnog glasa“ Srbiji, oni otežavaju budućem vlasniku da NIS potpuno okrene protiv ruskih interesa u regionu.
ZAKLJUČAK: Kupovina 5% akcija od strane države je najracionalniji put ka energetskoj stabilnosti u 2026. godini. Time Srbija prestaje da bude samo posmatrač i postaje aktivni kontrolor sudbine svoje najveće naftne kompanije, bez obzira na to čija će se zastava vijoriti u kabinetu budućeg većinskog direktora.
postinfo.rs
