Prema rečima ministra, u narednim godinama očekuje se ukrupnjavanje poseda i manji broj gazdinstava, što ocenjuje kao prirodan razvojni proces u poljoprivredi.
Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji povećan je za gotovo 60.000 u odnosu na 2010. godinu, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, ističući da je rast rezultat državne politike podsticaja namenjenih očuvanju poljoprivredne proizvodnje i života na selu.
Slične vesti
Govoreći u Skupštini Srbije tokom rasprave o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi, Glamočić je odgovorio na kritike poslanika Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića, koji je ocenio da u sektoru poljoprivrede nije ostvaren značajniji napredak.
Ministar je naveo da je prema podacima Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja u Registru poljoprivrednih gazdinstava trenutno evidentirano oko 515.000 gazdinstava, dok ih je 2010. godine bilo 446.000.
– To znači da danas imamo gotovo 60.000 registrovanih gazdinstava više nego pre šesnaest godina. Ovakav rast posledica je podsticajne politike države, koja kroz različite mere nastoji da očuva sela, podstakne proizvodnju i omogući poljoprivrednicima sigurnije poslovanje – rekao je Glamočić.
On je dodao da se dugoročno ipak očekuje smanjenje broja gazdinstava, ali ne zbog gašenja poljoprivredne proizvodnje, već usled procesa ukrupnjavanja poseda i stvaranja ekonomski održivijih poljoprivrednih sistema.
Prema njegovim rečima, takav trend prisutan je u većini evropskih zemalja i predstavlja prirodan proces modernizacije agrarne proizvodnje.
Glamočić je istakao i da Srbija izdvaja značajna sredstva za agrarni budžet, ocenjujući da su podsticaji namenjeni poljoprivredi među najvećima u regionu, pa i šire. Kako je naveo, cilj tih mera je povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje, veća ulaganja u mehanizaciju i očuvanje života u ruralnim sredinama.
Rasprava o stanju u poljoprivredi vođena je u okviru skupštinske debate o nepoverenju Vladi, tokom koje su predstavnici vlasti i opozicije izneli različite ocene rezultata agrarne politike i efekata državnih podsticaja na razvoj domaćeg poljoprivrednog sektora.
