Retorika američkog predsednika Donalda Trampa o Grenlandu otvorila je novo, osetljivo pitanje u transatlantskim odnosima, kako zaštititi principe međunarodnog prava i interese evropskih saveznika, a istovremeno ne ugroziti ključne bezbednosne i ekonomske veze sa Sjedinjenim Državama.
Zabrinutost evropskih lidera dodatno je pojačana nakon nedavnih američkih poteza u Latinskoj Americi, koji su u evropskim političkim krugovima protumačeni kao signal da je Vašington spreman na agresivnije geopolitičke poteze.
U tom kontekstu, Trampova izjava da bi SAD „trebalo da uzmu Grenland“ nije shvaćena kao puka politička provokacija, već kao potencijalna pretnja ustaljenim međunarodnim pravilima.
Geopolitika, ali i sirovine
Grenland, autonomna teritorija u sastavu Danske, ima izuzetno važan strateški i ekonomski značaj. Nalazi se na ključnim arktičkim pomorskim rutama koje, usled klimatskih promena i topljenja leda, postaju sve relevantnije za globalnu trgovinu.
Procene međunarodnih analitičkih kuća ukazuju da bi Arktik u narednim decenijama mogao da preuzme značajan deo teretnog saobraćaja između Evrope, Azije i Severne Amerike.
Pored toga, Grenland raspolaže značajnim rudnim bogatstvima, uključujući retke metale, uranijum, molibden i elemente neophodne za energetsku tranziciju i digitalnu industriju. Upravo ti resursi čine ostrvo važnim u globalnoj trci za sirovinama, u kojoj sve veću ulogu imaju SAD, Kina i Evropska unija, piše Biznis.rs.
Evropski zvaničnici u javnim nastupima naglašavaju punu podršku Danskoj i poštovanje njenog suvereniteta, ali istovremeno izbegavaju direktan sukob sa Vašingtonom.
Razlog je jasan: bezbednosna arhitektura Evrope i dalje se u velikoj meri oslanja na NATO i američko vojno prisustvo, naročito u svetlu rata u Ukrajini i rastućih tenzija sa Rusijom.
Pitanje narušavanja međunarodnog prava
Nordijske i baltičke zemlje zauzele su znatno čvršći stav, ocenjujući da bi bilo kakav pokušaj promene statusa Grenlanda predstavljao opasan presedan i ozbiljno narušavanje međunarodnog prava. One ističu da stabilnost Arktika nije samo regionalno, već i globalno bezbednosno pitanje.
S druge strane, najveće evropske ekonomije, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, nastoje da zadrže diplomatsku suzdržanost. Analitičari ocenjuju da ove zemlje strahuju od posledica po trgovinu, investicije i zajedničke odbrambene projekte sa SAD, naročito u trenutku kada evropska privreda pokazuje znake usporavanja.
Izjave danske premijerke Mete Frederiksen bile su među najdirektnijima, ona je upozorila da bi svaka ideja o aneksiji Grenlanda dovela u pitanje temelje NATO saveza i otvorila duboku krizu poverenja među saveznicima. Slično je poručio i grenlandski premijer, naglasivši da budućnost ostrva mora biti određena isključivo kroz dijalog i u skladu sa međunarodnim pravom.
Građani su za još veću nezavisnost
Istraživanja javnog mnjenja na Grenlandu dodatno komplikuju situaciju. Većina stanovništva podržava ideju veće nezavisnosti ili potpunog razdvajanja od Danske, ali istovremeno postoji izrazito nizak nivo podrške eventualnom pripajanju Sjedinjenim Državama.
To ukazuje da ekonomska samostalnost i kontrola nad prirodnim resursima imaju prioritet nad geopolitičkim svrstavanjima.
U širem kontekstu, Grenland postaje simbol dubljih promena u globalnom poretku, slabljenja međunarodnih institucija, jačanja politike moći i sve izraženije konkurencije velikih sila. Kako upozoravaju evropski lideri, među njima i poljski premijer Donald Tusk, samo jedinstvena i koordinisana Evropska unija može ostati relevantan akter u takvom svetu.
Za Evropu, pitanje Grenlanda nije samo teritorijalno ili političko, već i test sposobnosti da zaštiti sopstvene interese, očuva transatlantsko partnerstvo i odgovori na nove izazove globalne ekonomije i bezbednosti u 21. veku.
