Snimak ptica koje se voze gradskim vozom u Sidneju brzo je postao popularan na društvenim mrežama. Mnogima je izgledalo kao da su ptice namerno krenule na malu avanturu i naučile da koriste javni prevoz. Stručnjaci, međutim, nude jednostavnije i verovatnije objašnjenje: nisu želele da putuju, već su tražile hranu.
Reč je o minama, veoma prilagodljivim pticama koje odlično uče i uspešno koriste gradsko okruženje. Otvorena vrata voza, mrvice na podu i kretanje ljudi za njih mogu predstavljati priliku, a ne prepreku.
The Guardian je 4. septembra preneo objašnjenje stručnjaka da su mine verovatno ušle u vagon kako bi pronašle nešto za jelo. Ako su vrata zatvorena pre nego što su izašle, kratka potraga pretvorila se u vožnju koja je ljudima izgledala kao plansko putovanje.
Mine pripadaju porodici čvoraka i poreklom su iz južne Azije. Uvedene su u Australiju u 19. veku, a danas žive u velikom broju urbanih područja. Glasne su, radoznale i brzo povezuju ljudske aktivnosti sa izvorima hrane.
Gradske stanice nude brojne mogućnosti. Ljudi ispuštaju ostatke peciva, grickalica i druge hrane, dok nadstrešnice, konstrukcije i svetla stvaraju mesta za odmor. Ptice vremenom uče gde se hrana najčešće pojavljuje i u koje doba dana vredi doći.
Ulazak u prevoz ne mora značiti da životinja razume mrežu linija i odredišta. Ona može jednostavno pratiti hranu ili druge ptice. Ipak, čak i takvo ponašanje zahteva hrabrost, radoznalost i sposobnost brze procene rizika.
Mine dobro posmatraju ljude. Ako vide da putnici ulaze u određeni prostor bez neposredne opasnosti, mogu proceniti da je i njima dozvoljeno da priđu. Posebno su uspešne jedinke koje ne beže automatski od svakog novog predmeta, ali ipak umeju da se povuku kada situacija postane rizična.
Društvene mreže često životinjskom ponašanju pripisuju ljudske namere. Ptica „ide na posao“, pas se „sveti“, a mačka „namerno ignoriše“ vlasnika. Takva tumačenja čine snimke zabavnijim, ali ne moraju opisivati ono što se životinji zaista događa.
To ne znači da je ponašanje mina jednostavno ili bez inteligencije. Naprotiv, pronalaženje hrane u gradu zahteva učenje, pamćenje i prilagođavanje stalnim promenama. Ptice moraju da procene vozila, ljude, vrata, buku i trenutak u kojem je bezbedno prići.
Moguće je i da neke jedinke ponove ponašanje. Ako ptica u vagonu pronađe obilje hrane i bezbedno izađe na sledećoj stanici, iskustvo može zapamtiti kao uspešno. Vremenom bi mogla početi namerno da ulazi, mada to još ne znači da bira prevoz zbog samog putovanja.
Slični primeri zabeleženi su kod golubova, vrana i drugih urbanih ptica. Pojedine životinje nauče ritam saobraćaja, koriste pokretne stepenice ili prate vozila do mesta na kojima očekuju hranu. Grad za njih postaje složen ekosistem čija pravila mogu da nauče.
Vožnja ipak nosi rizik. Ptica može završiti daleko od poznatog područja, ostati zarobljena ili se povrediti pokušavajući da izađe. Putnici zato ne bi trebalo da je hrane u vagonu i tako dodatno podstiču ulazak.
Popularni snimak možda ne prikazuje ptičji izlet iz zadovoljstva, ali pokazuje nešto podjednako zanimljivo – koliko brzo divlje životinje nauče da koriste svet koji su ljudi napravili. Za minu voz nije nužno prevozno sredstvo. Ponekad je samo velika, bučna metalna prostorija u kojoj bi mogla da se krije sledeća mrvica.
S.B.
