Arheolozi na lokalitetu Vrelo–Šarkamen u istočnoj Srbiji otkrili su luksuzno rimsko kupatilo smešteno unutar kule utvrđene carske palate. Nalaz se povezuje sa rezidencijom rimskog cara Maksimina Daje, koji je vladao početkom četvrtog veka, u periodu kada je carstvo bilo podeljeno između više vladara.
Kupatilo nije bilo velika javna banja kakve su postojale u rimskim gradovima, već privatni prostor namenjen caru, njegovoj porodici ili najbližim članovima dvora. Položaj unutar kule pokazuje kako su u kasnoj antici bezbednost, reprezentacija i svakodnevna udobnost mogli biti objedinjeni u istoj građevini.
Archaeology Magazine je 4. septembra izvestio da su istraživači pronašli ostatke sistema karakterističnog za rimska kupatila. On je omogućavao zagrevanje prostorija i vode, stvarajući različite temperaturne zone kroz koje se korisnik kretao.
Rimljani su podove toplih prostorija podizali na nizovima niskih stubića. Vreo vazduh iz ložišta prolazio je kroz prazan prostor ispod poda, a mogao je biti usmeravan i kroz šuplje elemente u zidovima. Takav sistem, poznat kao hipokaust, predstavljao je oblik centralnog grejanja mnogo pre savremenih instalacija.
Izgraditi ga unutar kule nije bilo jednostavno. Bilo je potrebno rešiti dovod vode, odvod, provetravanje i zaštitu okolnih zidova od toplote i vlage. Prisustvo takvog sistema pokazuje da kula nije služila samo za odbranu ili osmatranje.
Vrelo–Šarkamen nalazi se kod Negotina i pripada grupi kasnoantičkih carskih kompleksa na prostoru današnje Srbije. Ovaj deo Balkana imao je izuzetan značaj u Rimskom carstvu, a sa njega je poticao veliki broj careva i visokih vojnih zapovednika.
Maksimin Daja vladao je od 310. do 313. godine. Bio je deo tetrarhijskog sistema nastalog pokušajem da se ogromnim carstvom upravlja preko više vladara. Period je obeležen sukobima za vlast, kratkim vladavinama i gradnjom utvrđenih rezidencija izvan tradicionalnog centra u Rimu.
Carska palata nije bila samo dom. Predstavljala je administrativno središte, vojno uporište i pažljivo osmišljenu pozornicu vlasti. Monumentalne kapije, kule, dvorane i privatne odaje trebalo je da pokažu status vladara svakome ko uđe u kompleks.
Kupanje je u rimskoj kulturi imalo društvenu, zdravstvenu i političku ulogu. Javne terme bile su mesta vežbanja, razgovora i poslovnih susreta. Privatno kupatilo u palati nudilo je isti ritual, ali u kontrolisanom prostoru dostupnom malom broju ljudi.
Arheolozi proučavaju ostatke maltera, opeke, podova i cevi kako bi rekonstruisali raspored prostorija. Sitni tragovi mogu pokazati gde su se nalazili bazeni, gde je ložena vatra i kojim putem se kretala voda.
Ako se pronađu fragmenti mermera, fresaka ili mozaika, biće moguće proceniti koliko je enterijer bio raskošan. Čak i bez bogate dekoracije, sama tehnička složenost kupatila potvrđuje visoki status korisnika.
Otkriće ima poseban značaj jer se nalazi kod nas i dopunjava priču o Srbiji kao jednom od ključnih prostora kasnog Rimskog carstva. Sirmijum, Singidunum, Naisus, Romulijana i drugi lokaliteti pokazuju da ovo područje nije bilo udaljena periferija, već deo glavnih političkih i vojnih tokova.
Privatna banja unutar kule daje toj velikoj istoriji neočekivano ljudsku dimenziju. Iza utvrđenja, carskih sukoba i administracije postojao je prostor u kojem se voda zagrevala, prostorije punile parom, a jedan vladar pokušavao da živi udobno u nesigurnom vremenu.
S.B.
