Još malo i gotova je nikad duža reprezentativna pauza. Tri sedmice bez klupskog fudbala umeju toliko da paralizuju čoveka da se sa velikom zebnjom čeka naredni vikend. U Partizanovom slučaju emocije se sudaraju na čvorištu Autokomande – deo navijača veruje da od meča sa Novim Pazarom (nedelja, 17 časova) kreće serija pobeda, dok je drugi deo zabrinut da li je ovaj intermeco bio dovoljan Saši Iliću da posloži stvari u ekipi. Za one koji su zaboravili, Parni valjak je trenutno na 11. poziciji na tabeli, dobio je samo dve utakmice, pretrpeo poraze od Crvene zvezde i Vojvodine i ispao iz Evrope.
U takvom ambijentu, crno-beli su u sredu otvorili teren „Andrija Delibašić“ u sklopu infrastrukturnih radova u „Zemunelu“. Negovanje sećanja na takvu veličinu i obezbeđivanje boljih uslova za mlađe kategorije potez je koji zaslužuje svaku pohvalu. Međutim, sporno pitanje jeste tajming. U situaciji kada se tim borbeno nalazi četvrti otpozadi, navijaču deluje neprikladno da svedoči obeležavanju 81. godine postojanja, krsnoj slavi i najavama izgradnje internata – projekta koji se kao „Skadar na Bojani“ obećava poslednje dve decenije.
Saša Ilić i Ljubiša Ranković svedoci su vremena kada se posle eliminacija i poraza odlazilo u svojevrsnu izolaciju, kako se ne bi bole oči navijačima dok se ne pronađe izlaz iz krize. Da je Partizan pri vrhu tabele i u igri za trofeje, dešavanja iz „Zemunela“ imala bi fantastičan odjek. Ovako, lepe vesti gube snagu jer navijač od Subotice do Vranja prvo gleda utakmicu i tabelu, pa tek onda internat. Ako Rasim Ljajić i aktuelna uprava zaista realizuju najavljeno, dobiće zaslužene aplauze, ali do tada – jedino merilo ostaje teren i preko potrebne pobede.
M.M.
