Kada je reč o uštedama u zdravstvu, naglasila je da sve zdravstvene ustanove moraju da shvate da je neophodno da poštuju pravila koja je propisala država.
Digitalizacija je izuzetno važna da bismo u svakom trenutku znali ne samo gde nam se nalaze materijalna dobra i lekovi nego i šta ko radi u zdravstvu, a krajnje je vreme da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje počnu zajedno da rade na tome, izjavila je danas ministarka zdravlja Danica Grujičić i dodala da će država biti rigorozna kada je reč o kontroli trošenja sredstava u zdravstvu.
„Zadatak Ministarstva zdravlja jesu normativi, da bi se tačno pratilo koliko ko i kako radi. Mi moramo imati jedinstven elektronski sistem i jedinstven e-karton u kome će biti svi podaci o pacijentima“, rekla je ona novinarima u pauzi konferencije koju je organizovalo Ministarstvo finansija, a na kojoj se sa direktorima domova zdravlja u Srbiji razgovaralo o digitalizaciji u finansiranju zdravstvene zaštite.
Dodala je da zaštita podataka pacijenata mora da bude savršena i da pristup podacima mogu da imaju samo oni lekari koji neposredno učestvuju u lečenju pacijenata i navela da se planira uvođenje bar kodova, što bi prema njenim rečima trebalo da se implementira u narednih godinu dana.
Kada je reč o uštedama u zdravstvu, naglasila je da sve zdravstvene ustanove moraju da shvate da je neophodno da poštuju pravila koja je propisala država, da moraju da popunjavaju obracse onako kako je rečeno i da njihova računovodstva moraju da se prilagode tome jer je to jedini način da uštedimo.
“ Ušteđeni novac, kao što je rekao i ministar finansija Siniša Mali, mi nećemo vraćati ali ćemo ga koristiti za mlade stomatologe, medicinu rada, vraćanje psihologa u domove zdravlja, kao i da se oni koji nisu završili medicinu ali učestvuju u lečenju ljudi, kao što su recimo logopedi, priznaju kao zdravstveni radnici“, rekla je Grujičić.
Istakla je da će država biti rigorozna kada je reč o kontroli trošenja sredstava gde su, prema njenim rečina, najodgovorniji direktori.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić koja je takođe učestvovala u radu konferencije ocenila je da su ovo prve reforme u zdravstvenoj zaštiti koje se sprovode od kada Fond postoji.
Prema njenim rečima digitalizaciji su prethodile pripremne faze tokom kojih su uvedene centralizovane javne nabavke, da je posle toga uvedeno praćenje zaliha pa zdravstvene ustanove na kraju svakog meseca RFZO prikazuju stanje zaliha.
“ Tu se nećemo zaustaviti i idemo ka tome da na dnevnom nivou znamo tačan utrošak po pacijentu i saniteta i lekova“, rekla je novinarima Radojević Škodrić. Istakla je da se sada kroz SAP sistem jasno vidi koje ustanove nisu prikazivale podatke.
„Danas prozvane ustanove, njih 44, koje nisu želele da prikažu zalihe dobile su rok od mesec dana da daju obrazloženja zašto to nisu uradile a nakon toga ćemo videti šta će se dešavati sa njima“, rekla je direktorka RFZO.
Dodala je da nije reč samo o zalihama, već i o netačnim podacima o utrošku sredstava na mesečnom nivou, pa ima nelogičnih podataka prema kojima su ustanove istog kapaciteta, istog broja pacijenata i istih terapija koje su primenjene, prikazale višemilionske razlike u trošenju sredstava. Radojević Škodrić je najavila da je cilj dalje digitalizacije da 2024. godine izveštavanje o utrošku bude na dnevnom nivou, kao što je sada na mesečnom.
