Hleb je među onim namirnicama koje su toliko obične da ih retko ko posmatra kao temu za ozbiljnu raspravu. Tu je, na stolu, uz doručak, ručak, supu, namaz, sir, meso, i toliko je prisutan da deluje gotovo neutralno. Zato je jučerašnja studija sa Osaka Metropolitan University privukla pažnju: istraživači su u ogledima na miševima primetili da hrana bogata ugljenim hidratima, poput hleba, pirinča i pšenice, može doprineti porastu telesne mase i masnog tkiva čak i kada ukupan unos kalorija ne raste. Drugim rečima, problem ne mora da bude samo u količini hrane, nego i u načinu na koji telo menja potrošnju energije kada se navikne na takvu ishranu.
Važno je, naravno, odmah reći ono što ozbiljna nauka uvek traži: ovo nije poziv da se od hleba napravi neprijatelj broj jedan, niti da se rezultati sa životinja automatski preslikaju na čoveka. Ali jeste zanimljiv trag. Studija je pokazala da su miševi snažno birali ugljene hidrate i napuštali standardnu ishranu, a da su pritom dobijali na težini ne zato što su jeli više, već zato što su trošili manje energije. To menja ugao iz koga gledamo staru raspravu o tome da li nas goji „više hrane” ili „drugačiji metabolizam”. Moguće je, izgleda, da ponekad rade oba procesa, ali ne uvek na način na koji očekujemo.
Zanimljivo je i to što ova vest dira vrlo osetljivu tačku savremene ishrane. Dugo se u javnim raspravama gotovo sva krivica svaljivala na masti, dok su ugljeni hidrati, naročito oni svakodnevni i kulturno ukorenjeni, bili manje pod lupom. Ali hleb, testenina, pirinač i slične namirnice nisu samo energetska pratnja obroku; one su deo navike, utehe, rutine i kulture. Upravo zato je teško voditi ozbiljan razgovor o njima bez preterivanja. Nauka ovde ne kaže da su ove namirnice „loše”, već da njihovo delovanje možda nije tako jednostavno kao što je dugo predstavljano. A to je mnogo korisnija informacija od svake modne dijete.
Možda baš zato ova priča ima tako dobar odjek. Ne zato što nudi brzu presudu, nego zato što podseća da i najobičnija hrana može imati složen unutrašnji efekat. Hleb je civilizacijska ikona, jedna od osnovnih reči ljudskog jelovnika. Kada nauka počne drugačije da gleda na tako staru namirnicu, onda se ne menja samo jedna tabela kalorija. Menja se način na koji zamišljamo svakodnevni tanjir. A to je već vest koja mnogo ljudi zanima i onda kada nisu na dijeti.
S.B.
