Na malom ostrvu Čeng Čau u Hongkongu, obična zemička postaje mnogo više od hrane. Ona ulazi u povorke, penje se na tornjeve, nosi se kao simbol blagoslova i okuplja ljude oko tradicije koja traje duže od jednog veka. U vremenu kada mnogi festivali liče jedni na druge, ova svečanost i dalje ima sopstveni miris, ritam i prizor koji se ne zaboravlja.
Associated Press je objavio fotografije sa čuvenog Bun festivala, na kome se deca u kostimima nose kroz uske ulice, izvode se plesovi lavova, a čitav događaj slavi mir, zaštitu i dobre želje za zajednicu. Najpoznatiji prizor su visoki tornjevi prekriveni zemičkama, koji deluju kao spoj hrane, vere, igre i javnog spektakla.
Ova priča je zanimljiva zato što pokazuje koliko hrana može da bude važna u kolektivnom pamćenju. Zemička nije luksuzna namirnica, nije skup sastojak, nije jelo koje se vezuje za restorane sa zvezdicama. Ali kada se postavi u pravi običaj, ona postaje simbol. Ljudi ne dolaze samo da gledaju pecivo, nego da budu deo priče koja povezuje porodice, komšiluk i prošlost.
Kod nas to nije teško razumeti. I ovde postoje običaji u kojima hleb, kolač, pogača, slavski kolač ili česnica imaju značenje koje daleko prevazilazi ukus. Hrana postaje znak okupljanja, molitve, sećanja ili početka nečeg važnog.
Bun festival zato nije samo šarena egzotika iz Hongkonga. On podseća da se tradicija najbolje čuva kada ostane živa, vidljiva i dovoljno zanimljiva da je deca pamte kao doživljaj, a ne kao lekciju.
Možda je baš u tome tajna starih običaja: opstaju onda kada ljudi u njima i dalje nalaze radost.
S.B.
