Na konferenciji „Zemlja ti je mati“, održanoj 10. decembra u Puli, ekološki proizvođači i stručnjaci razgovarali su o položaju i budućnosti organske proizvodnje u Istri. Istaknuto je da eko oznaka i dalje nema tržišnu vrednost kakvu zaslužuje.
Na okruglom stolu koji je vodila agronomkinja i savetnica Bernardina Hlevnjak Pastrovičio okupili su se ekološki proizvođači i stručnjaci: Dorian Siljan, predsednik udruženja Istarski eko proizvod, Ezio Pinzan, pročelnik za poljoprivredu Istarske županije, kuvarica Ana Ugarković, voditeljka projekta Eko hrana u školama u Zagrebu Sonja Karoglan Todorović i dr. sci. Darko Znaor, direktor fondacije Avalon i stručnjak za ekološku poljoprivredu.
Već na početku, Dorian Siljan je istakao da ekološki proizvodi uprkos strogoj regulativi i trudu proizvođača još uvek nisu adekvatno vrednovani na tržištu.
Valorizacija eko oznake nije izgrađena
„Niko više ne dovodi u pitanje kvalitet istarske malvazije ili maslinovog ulja. To su brendovi koje smo izgradili. Ali kada je reč o ekološkim proizvodima, kupci i dalje propituju kvalitet. To jasno pokazuje da eko oznaka nije dovoljno valorizovana. Nismo je pretvorili u brend, a država nikada nije ozbiljno investirala u njenu promociju“, rekao je Siljan, naglasivši da proizvođači neretko više novca ulažu u marketing nego u sam proces sertifikacije, jer potrošači razliku još uvek nedovoljno prepoznaju.
Učesnici skupa ocenili su da organska proizvodnja donosi brojne koristi zajednici, od očuvanja zemljišta i biodiverziteta do unapređenja ishrane stanovništva, te da bi upravo zbog toga morala biti više cenjena i sistemski podržana.
Istaknuta kuvarica Ana Ugarković dodala je da se kvalitet ekoloških namirnica jasno oseća u pripremi hrane.
„Kada jednom probate ekološke namirnice, teško se vraćate na konvencionalne proizvode“, istakla je Ugarković, zaključujući da potrošači moraju biti bolje informisani o tome zašto ekološka hrana vredi više.
Po njenom mišljenju, mesta za napredak u gastronomiji i te kako ima, a kao primer navela je praksu iz SAD-a, gde pojedini restorani u jelovnicima jasno ističu proizvođača ili uzgajivača namirnica. Na taj način promoviše se lokalna proizvodnja i jača svest o poreklu hrane.
Neophodna je popularizacija zdrave hrane
Za kraj, naglasila je da promena mora da počne od najmlađih. Iako je današnja mlađa generacija svesnija važnosti kvaliteta hrane, deci je već u ranom detinjstvu potrebno omogućiti kontakt sa poljoprivrednim proizvodima. „Deca često odbijaju povrće jer nisu imala priliku da ga vide, uberu ili dodirnu. Kada bi mogla da ga uberu iz vrta, njihova reakcija bila bi potpuno drugačija“, rekla je Ugarković.
Iskustvo Zagreba prenela je Sonja Karoglan Todorović, voditeljka projekta Eko hrana, koji je prvi u Hrvatskoj sistemski uveo ekološke namirnice u vrtiće i škole. Prema njenim rečima, zagrebačke škole danas imaju potpuno odvojen sistem nabavke eko hrane, koji se ne takmiči sa konvencionalnim proizvodima. Iako se u projekat ulaže oko pola miliona evra, ključ uspeha nije bio novac, već entuzijazam tima koji je znao kako da ga pokrene. Prva faza premašila je sva očekivanja, a udeo ekoloških namirnica u školskim kuhinjama nastaviće da raste.
Nedostatak poljoprivrednog zemljišta
Institucionalni ugao dao je pročelnik Ezio Pinzan, koji je naglasio da u Istri postoji stvarna želja ustanova da kupuju ekološke proizvode, ali da nema dovoljno odgovora od strane proizvođača. Mnogi se, kako kaže, boje da povećaju proizvodnju jer su isporučene količine male, a logistički zahtevi veliki.
Posebno je istakao problem državnog zemljišta, čak oko 30.000 hektara još nije dodeljeno. Iako je digitalizacija ubrzala deo administracije, brojni problemi ostaju nerešeni. Proizvodnja u plastenicima u Istri i dalje je mala, a stočarstvo stagnira.
„Istra ima vrhunska ulja i vina, ali u proizvodnji povrća i voća zaostajemo jer su to radno intenzivne kulture. Slično je i sa stočarstvom koje zahteva potpunu posvećenost“, upozorio je Pinzan, dodajući da današnje generacije više prilika vide u turizmu i IT sektoru nego u poljoprivredi.
Podrška zajednice otklanja anonimnost
Stručnjak za ekološku poljoprivredu dr. sci. Darko Znaor ocenio je da se promene često pokušavaju sprovesti prevelikim koracima, dok bi efikasnije bilo početi od lokalnih primera.
Po njemu, ekološka poljoprivreda može biti uspešna jedino ako proizvođači nisu anonimni, već deo prepoznate i podržane zajednice.
Okrugli sto završen je zajedničkim zaključkom da ekološka poljoprivreda u Istri ima ogroman potencijal, ali da će njen razvoj zavisiti od tri ključna elementa: jačanja vidljivosti ekološkog znaka, boljeg marketinga i veće promocije, kao i sistemske edukacije najmlađih, piše Glas Istre.
Konferencija „Zemlja ti je mati“ deo je projekta „Ne špricaj. Ne truj. Razmisli!“, koji finansiraju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva i Istarska županija.
