Inflacija u Srbiji poslednjih godina nije jednako uticala na sve građane. Prema analizi Narodne banke Srbije, domaćinstva sa najnižim nivoom potrošnje bila su najviše pogođena rastom cena, jer najveći deo njihovog budžeta odlazi na hranu, energente i komunalne usluge – kategorije koje su u periodu globalnih poremećaja najviše poskupele.
Razlike u načinu na koji građani troše novac značajno utiču na to koliko su izloženi inflaciji, pokazuje analiza Narodne banke Srbije o redistributivnim efektima rasta cena na različite grupe domaćinstava.
U video-rubrici „Korisno je da znate“, objavljenoj na sajtu centralne banke, navodi se da su tokom najizraženijih inflatornih pritisaka – posebno tokom 2022. i u prvoj polovini 2023. godine – domaćinstva sa nižim nivoom potrošnje bila relativno više pogođena poskupljenjima nego ona sa većim primanjima.
Hrana i komunalne usluge najviše rasle
Istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Konstantin Sorak naveo je da je analiza zasnovana na podacima iz Ankete o potrošnji domaćinstava. Domaćinstva su, prema visini potrošnje, podeljena u pet grupa, takozvanih kvintila.
Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava sa najnižim nivoom potrošnje, dok peti kvintil predstavlja 20 odsto onih sa najvećom potrošnjom. Analizirani su podaci od 2020. do 2025. godine, period koji je obeležila velika globalna ekonomska neizvesnost, pandemija, poremećaji na tržištima energenata i hrane, kao i geopolitičke tenzije.
Glavni razlog zbog kog je inflacija snažnije pogodila domaćinstva sa nižim primanjima leži u strukturi njihove potrošnje. Hrana i komunalne usluge čine znatno veći deo budžeta tih domaćinstava, a upravo su cene u tim kategorijama u prethodnim godinama najviše rasle.
Istovremeno, kod domaćinstava sa višom potrošnjom veći udeo u budžetu imaju transport, ugostiteljske usluge i rekreacija. Iako su i te cene rasle, taj rast je delimično ublažio razliku u ukupnoj stopi inflacije između bogatijih i siromašnijih slojeva stanovništva.
Od 2024. inflacija usporila
Najveći jaz između inflacije za domaćinstva sa najmanjom i najvećom potrošnjom zabeležen je sredinom 2023. godine, kada je iznosio oko 2,6 procentnih poena. To znači da su građani sa nižim primanjima tada osetili znatno veći rast troškova života.
Od početka 2024. godine inflacija je počela da usporava, čemu su doprineli stroža monetarna politika i efekat visoke baze iz prethodnog perioda. Stabilizacija cena hrane dodatno je ubrzala pad inflacije kod domaćinstava sa nižom potrošnjom, jer upravo ta kategorija ima najveći udeo u njihovim izdacima.
Takav trend nastavljen je i tokom većeg dela 2025. godine, a u poslednjem tromesečju dodatno je pojačan primenom uredbe o ograničenju trgovačkih marži na pojedine prehrambene proizvode, što je doprinelo padu cena hrane.
Izuzetak je bio period od maja do avgusta, kada su nepovoljne vremenske prilike dovele do rasta cena voća i povrća, što se privremeno odrazilo na troškove života.
Realni rast plata obuzdava rast troškova
Analiza je obuhvatila i uticaj inflacije na realni rast zarada. Tokom 2022. godine gotovo sve grupe domaćinstava zabeležile su stagnaciju ili pad realnih plata, pri čemu je pad bio najizraženiji kod građana sa najnižim primanjima.
U 2023. godini ova grupa je uglavnom stagnirala, dok su ostale beležile umeren rast realnih zarada. Situacija se dodatno popravila tokom 2024. i 2025. godine, kada su usporavanje inflacije i povećanje minimalne zarade doprineli boljem položaju domaćinstava sa nižim dohotkom.
Jedan od važnih pokazatelja je i odnos minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe. Nakon blagog pogoršanja 2022. i stagnacije tokom 2023. godine, u 2024. i tokom većeg dela 2025. zabeleženo je poboljšanje, pa pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom dostiže oko 95 odsto.
U Narodnoj banci Srbije ocenjuju da su stabilizacija cena hrane, usporavanje inflacije i rast minimalne zarade doprineli poboljšanju životnog standarda, posebno kod građana sa nižim primanjima.
Kako navode, kombinacija tih faktora dovela je do toga da prosečna zarada u potpunosti pokriva prosečnu potrošačku korpu, dok je minimalna zarada gotovo u potpunosti dovoljna za pokrivanje minimalnih troškova života.
M. T.
FOTO: TANJUG/Shutterstock.com/frantic00/arhiva
