Srpska privreda u 2026. godinu ulazi sa povoljnijim pokazateljima nego što se očekivalo početkom godine, ocenjuje Narodna banka Srbije. Inflacija je u julu pala na 1,9 odsto međugodišnje, dok je rast BDP-a u drugom tromesečju ubrzao na 3,6 odsto.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je, predstavljajući avgustovski Izveštaj o inflaciji, da su bolji rezultati od ranije očekivanih omogućili centralnoj banci da projekciju rasta BDP-a za 2026. poveća na 3,2 odsto.
Istovremeno, inflacija se vratila ispod centralne vrednosti cilja NBS od tri odsto.
Najveći doprinos smanjenju inflatornih pritisaka došao je od hrane. Cene hrane su u julu međugodišnje pale više nego što je NBS očekivala, pre svega zahvaljujući dobrom rodu voća i povrća.
To je značajno uticalo na ukupno usporavanje rasta cena, ali struktura inflacije ostaje važna za procenu toga koliko je ovakav nivo održiv i u narednim mesecima.
Spoljni sektor daje dodatni prostor
Poboljšanje je zabeleženo i u spoljnoj poziciji Srbije.
Pokrivenost uvoza robe i usluga izvozom dostigla je u prvoj polovini godine 95 odsto, što predstavlja najviši zabeleženi nivo.
Istovremeno, deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen je za oko 30 odsto međugodišnje. NBS zbog toga očekuje da će deficit tekućeg računa na nivou cele godine iznositi oko četiri odsto BDP-a.
Ovakva kretanja, uz stabilan bankarski sistem, predstavljaju važan element ukupne makroekonomske slike Srbije.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u junu je palo na istorijski minimum od dva odsto, što NBS vidi kao potvrdu očuvane finansijske stabilnosti.
Zašto jednokratna pomoć ne bi trebalo da podigne inflaciju
Jedno od pitanja na koje je Tabaković posebno odgovorila odnosi se na najavljene isplate građanima iz Akcionarskog fonda.
Prema ranijim najavama, penzioneri bi od 14. septembra trebalo da dobiju između 20.000 i 35.000 dinara, dok je za punoletne građane predviđena jednokratna pomoć od 6.000 dinara, čija bi isplata trebalo da počne 22. septembra.
Guvernerka smatra da ove isplate neće imati značajan uticaj na inflaciju upravo zato što su jednokratne, a ne trajno povećanje prihoda stanovništva.
NBS je Ministarstvu finansija dala mišljenje i o načinu obezbeđivanja gotovine bankama za ove isplate. Prema navodima Tabaković, gotovina potrebna za jednokratne isplate biće izdvojena od uobičajenih zahteva banaka za gotov novac.
Šta će biti ključno do kraja godine
Za dalju putanju inflacije biće važno da li će se povoljan efekat cena hrane zadržati, ali i kako će se kretati cene energenata i drugih uvoznih komponenti.
Istovremeno, za privredni rast ključni će biti nastavak investicione aktivnosti, kretanje domaće potrošnje i stanje na glavnim izvoznim tržištima Srbije.
NBS za sada očekuje da će inflacija ostati u granicama cilja, dok je projekcija rasta od 3,2 odsto nešto optimističnija u odnosu na ranije procene.
To znači da centralna banka trenutno vidi kombinaciju niže inflacije i ubrzavanja privredne aktivnosti, uz poboljšanje spoljne pozicije i stabilan bankarski sektor.
M. T.
