BEOGRAD – Nikolina Bačkonja Filipović, koja je u Hrvatskoj osuđena na 15 dana zatvora zbog objave fotografije svog sedmogodišnjeg sina sa šajkačom i tri podignuta prsta na društvenim mrežama, govorila je za Euronews Srbija o slučaju koji je izazvao brojne reakcije. Prekršajni sud u Šibeniku njenu objavu ocenio je kao narušavanje javnog reda i mira, dok ona tvrdi da je reč o selektivnom postupanju prema Srbima i kažnjavanju isticanja srpskih nacionalnih simbola.
Bačkonja Filipović govori o tome kako je došlo do postupka, šta joj je sud stavio na teret i kako doživljava odluku da zbog fotografije deteta bude osuđena na zatvorsku kaznu.
Kako kaže, sve je počelo 21. jula, kada su joj u rodnu Strmicu došla tri policajca.
„Kao i svake godine i ove godine sam otišla u svoj rodni kraj, u svoju Strmicu, gde su 21. jula došla tri policajca kući i uhapsila me. Prvo su naleteli na mog sina od sedam godina, koji je bio sam i bez prisustva roditelja. Pitali su ga: „Mali, gde ti je ona četnička kapa?““, kaže Bačkonja.
Njen sin im je, kako kaže, odgovorio da ne zna šta je „četnička kapa“, već da je to srpska šajkača.
„Dete je doživelo veliku traumu i nije dobro. Dete je odgovorilo da on ne zna šta je četnička kapa, da je to srpska šajkača, da kapa nije tu, da mu je u Srbiji. Posle su došli do mene, ja sam bila na donjem spratu i tako je sve krenulo“, priča ona.
Bačkonja Filipović kaže da je već kada je izašla pred sudiju imala osećaj da je odluka protiv nje praktično doneta.
„Odmah sam znala šta me čeka, budući da znamo i u prethodnim slučajevima šta se dešavalo. Sudija je bila jako loša prema meni. Zamolila sam je da mi odredi bar novčanu kaznu zbog deteta. Rekla je da moram 15 dana biti u zatvoru zbog svih tih stvari što sam objavljivala na Facebooku. Bila sam pod velikim stresom. Dete mi je ostalo kući uplakano. Bila sam van sebe. U tom trenutku sam mislila samo na dete“, navodi Bačkonja i dodaje da je porodicu mogla da pozove tek posle sedam dana.
Govoreći o danima koje je provela u zatvoru, Bačkonja Filipović kaže da joj je posebno teško palo to što dugo nije mogla da razgovara sa porodicom.
„Tek nakon sedam dana mi je odobrena neka kartica preko koje sam mogla da pozovem nekoga od porodice. U ćeliji su bile još četiri žene sa mnom, Hrvatice, koje su zaista bile dobre prema meni, lepo smo se slagale“, otkriva ona.
Ipak, tvrdi da je imala neprijatna iskustva sa pojedinim policijskim službenicima.
„Ne mogu to da kažem za policijske službenike. Većina ih je bila korektna, ali je bilo provokacija. Nisu mi dozvoljavali da se potpišem ćirilicom. Rekli su mi da bi bilo dobro da se potpišem na njihovom, da bih tih 15 dana u zatvoru zapravo provela mirno, da me oni, u prevodu, ne bi uznemiravali“, otkriva Bačkonja Filipović.
Navodi i da je pokušala da kontaktira ambasadu i zatraži posetu diplomatskih predstavnika.
„Pitala sam ih da li mogu da obaveste ambasadu i da želim da dođu da me posete. I oni su rekli da može i pozvali su me da to i potpišem. To sam i potpisala. Međutim, dani su prolazili, a niko iz ambasade nije došao. Pitala sam advokata, sa kojim sam posle stupila u kontakt, zašto niko nije došao da me poseti. On je proverio i rekao mi je da on nema takvu informaciju i da ambasada uopšte ne zna da sam ja tu u zatvoru u Šibeniku. Sve je bilo smišljeno da me još više povrede“, kaže ona.
Bačkonja Filipović smatra da ni datum njenog puštanja iz zatvora nije bio slučajan.
„Došla sam u subotu, prošla sam sve granice najnormalnije. Uhapsili su me 21. jula, u utorak. To je sve bilo smišljeno, namerno, da bi me još više povredili, da izađem na dan Tompsonovog koncerta u Šibeniku i na dan „Oluje“, kada sam otišla kao dete sa osam godina, 4. avgusta“, navodi ona.
Po povratku u Srbiju, kaže, potražila je pomoć i podršku: „Prvo sam se obratila gospodinu Linti, zatim kapetanu Draganu. Još uvek je sve u procesu“.
Bačkonja Filipović kaže da očekuje reakciju evropskih institucija i zaštitu ljudi koji se, kako navodi, nalaze u sličnim situacijama: „Ne smatram da sam kriva. Ništa loše nisam uradila. Nikoga ne mrzim“.
Objašnjava da je fotografija nastala u Srbiji i objavljena na Badnji dan, kao i da nije imala nameru da bilo koga uvredi. Dodaje da ni danas ne može da shvati kroz šta je prošla, kroz, kako kaže, traumu i pakao.
Uprkos svemu, Bačkonja Filipović kaže da ne planira da prestane da odlazi u Hrvatsku: „Volim svoju Strmicu i uvek ću da idem“.
