PODGORICA – Skandalozan, sraman i do sada nezabeležen političko-verski istorijski zaokret odigrao se večeras u Podgorici na zvaničnoj proslavi dvadesetogodišnjice nezavisnosti Crne Gore. Na istom mestu, u zajedničkom slavlju i šampanjcu, okupili su se aktuelni premijer Milojko Spajić, lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić, bivši rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović, ali i bivši predsednik Milo Đukanović i raspop samozvane CPC Miraš Dedeić! Među kompletnom političkom i crkvenom elitom jedini koji je odbio da prisustvuje ovom sramnom činu i ostao dosledan svojim idealima i srpskom narodu bio je lider Demokratske narodne partije Milan Knežević.
Ovakav epilog predstavlja klasičan primer političke izdaje epskih razmera. Svi oni koji su došli na vlast obećavajući narodu rušenje tekovina Mila Đukanovića, i to isključivo zahvaljujući plebiscitarnim glasovima i žrtvi srpskog naroda na istorijskim litijama, večeras su ravnopravno sa tim istim Đukanovićem i raspopom Mirašem Dedeićem, a uz skandalozan blagoslov Mitropolije crnogorsko-primorske, slavili otcepljenje Crne Gore od Srbije.
Put od 21. maja do Kurtijevog terora nad Srbima na Kosmetu
Podsećanja radi, Crna Gora je proglasila nezavisnost na pokradenom referendumu 21. maja 2006. godine, da bi samo dve godine kasnije zabila nož u leđa Srbiji i priznala jednostrano proglašenu nezavisnost lažne države Kosovo.
Temelj za srpsko stradanje: Stvaranje privatne i antisrpske države Crne Gore 2006. godine otvorilo je direktan prostor da Podgorica prizna lažnu državu na čijem čelu danas Aljbin Kurti sprovodi otvoreni fašistički teror nad golorukim srpskim narodom.
Slavlje na srpskim suzama: Svi oni koji su se večeras okupili na zajedničkom koktelu u Podgorici, svojim prisustvom su pokazali da su ponosni što Srbi na Kosovu i Metohiji svakodnevno dobijaju batine od Kurtijevih specijalaca, što se puca na srpsku decu i što se naš narod sistemski proteruje sa svojih vekovnih ognjišta.
Nezavisni samo od rođene braće: Okupljena svita ponosno slavi činjenicu da su „nezavisna“ država, ali ta nezavisnost važi samo kada se treba distancirati od Srbije. Unutar Crne Gore, svi ovi lideri izvršavaju naređenja stranih ambasada i zapadnih centara moći koji im diktiraju svaku političku odluku.
Zaboravljene žrtve NATO-a i nastavak progona SPC
Večerašnji skup ogolio je svesnu amneziju crnogorskih zvaničnika koji su zarad fotelja pristali na narativ zapadne vojne alijanse:
Okupljeni političari i verski analitičari očigledno su ponosni i na to što su potpuno zaboravili i precrtali nevine žrtve i ubijanje dece tokom ilegalne agresije NATO pakta na SR Jugoslaviju 1999. godine, s obzirom na to da im je upravo to nasilno otcepljenje kao nagradu donelo sramni ulazak u NATO mimo volje sopstvenih građana. Danas u toj „oslobođenoj“ Crnoj Gori nema mesta za srpsku trobojku, srpski jezik je i dalje izopšten kao službeni, a perfidni institucionalni napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu se nastavljaju bez prestanka.
Sramno slavlje u Podgorici 21. maja 2026. godine, gde su u istu čašu nazdravljali Andrija Mandić, Milo Đukanović i raspop Miraš Dedeić, predstavlja definitivnu sahranu i izdaju kosovskog zaveta i tekovina blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Pristajanje dela sveštenstva MCP i političara koji su se kleli u srpstvo da uveličaju Milov privatni praznik, predstavlja najteži šamar srpskom narodu sa obe strane granice. Dok službena Podgorica slavi dvadeset godina odvajanja od sopstvenog korena, svetlo u mraku crnogorskog poltronstva ostaje Milan Knežević. Njegovo istorijsko „NE“ ovom sramnom koktelu dokazuje da su u Crnoj Gori obraz, čast i vernost srpstvu i Srbiji i dalje skuplji od bilo koje ministarske fotelje i zapadnog tapšanja po ramenu.
M. D.
