Jedno od najsušnijih područja na planeti danas je među najvažnijim centrima proizvodnje stonog grožđa u Namibiji. U dolini Ausenker, uz reku Oranje na jugu zemlje, hiljade tona grožđa svake godine putuju prema evropskim tržištima, a iza ovog neobičnog poljoprivrednog poduhvata stoji i jedan čovek poreklom sa prostora bivše Jugoslavije – Dušan Vasiljević.
Tamo gde godišnje padne svega između 20 i 50 milimetara kiše, vinova loza danas uspeva zahvaljujući vodi iz reke Oranje, savremenim sistemima za navodnjavanje kap po kap i precizno prilagođenoj proizvodnji. Temperature u ovom području mogu da premaše i 50 stepeni Celzijusa, ali upravo kombinacija ekstremno suve klime i dostupnosti vode omogućava proizvodnju grožđa namenjenog tržištima na kojima je njegova rana berba velika prednost.
Od propale farme do poljoprivredne sile
Transformacija doline počela je krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je Dušan Vasiljević, tada trgovac voćem i vlasnik trgovačke kompanije u Johanesburgu, prepoznao potencijal ovog naizgled potpuno neprikladnog područja.
Godine 1988. kupio je propalu farmu povrća Ausenker, na obali Oranjea. Ideja je bila da se u pustinjskoj oblasti razvije proizvodnja stonog grožđa koje bi na evropsko tržište moglo da stigne u periodu kada proizvođači sa drugih područja južne hemisfere imaju slabiju ponudu.
Početak, međutim, nije bio nimalo jednostavan. Vinovoj lozi potrebno je oko tri godine da počne da daje ozbiljniji rod, a u međuvremenu su se kvarile pumpe za navodnjavanje, partneri su odustajali od projekta, dok su banke bile nevoljne da finansiraju poduhvat.
Vasiljević je zbog toga morao sam da pronalazi novac i da održava farmu dok prvi zasadi nisu počeli da donose prihod. Kako bi premostio taj period, uzgajao je paradajz, dinje i lubenice za južnoafričko tržište.
„Bilo je teško. Ljudi su mislili da sam lud. Vladalo je mišljenje da je jednostavno nemoguće uzgajati grožđe na tom mestu“, prisetio se Vasiljević u jednom intervjuu.
Ipak, njegova procena tržišta pokazala se kao ispravna. Kada je proizvodnja krenula, dobra cena stonog grožđa na evropskom tržištu omogućila je otplatu dugova i dalje širenje zasada.
Grožđe koje u Evropu stiže među prvima
Jedna od najvećih prednosti Ausenkera jeste vreme berbe. Grožđe se bere između novembra i januara, pa na evropsko tržište stiže u periodu kada je ponuda iz drugih delova sveta ograničenija.
Namibija je tako izgradila značajnu poziciju u ranom izvozu stonog grožđa iz južne Afrike. Najveći deo proizvodnje odlazi u Evropu, posebno u Holandiju, Nemačku i Veliku Britaniju, dok se izvoz širi i na Bliski istok, druge afričke zemlje i Aziju.
Transport se odvija preko luka Volvis Bej, Kejptaun i Durban, a grožđe se prevozi u kontejnerima sa kontrolisanom temperaturom kako bi do kupaca stiglo očuvane svežine i kvaliteta.
Proizvođači se sve više oslanjaju i na moderne sorte bez koštica, među kojima su Autumn Crisp, Cotton Candy i Arra, koje su veoma tražene na međunarodnom tržištu.
Hiljade radnika tokom berbe
Razvoj proizvodnje nije promenio samo poljoprivredu već i ekonomiju ovog dela Namibije. Plantaže u dolini Ausenker tokom berbe angažuju veliki broj sezonskih radnika, a proizvodnja stonog grožđa postala je jedan od značajnijih izvora prihoda za lokalno stanovništvo.
Prema dostupnim podacima, tokom sezone broj angažovanih radnika može dostići i 15.000, dok država planira dodatna ulaganja u infrastrukturu i smeštaj za zaposlene.
Procene za 2026. godinu ukazuju da bi proizvodnja stonog grožđa u Namibiji mogla da dostigne oko 35.300 tona.
Tako je područje koje je nekada izgledalo gotovo potpuno neprikladno za intenzivnu poljoprivredu postalo jedan od primera kako se kombinacijom prirodnih uslova, navodnjavanja, ulaganja i dugoročne poslovne vizije može razviti potpuno nova privredna grana.
Kada se pustinja pretvori u vinograd
Priča o Ausenkeru posebno je zanimljiva jer pokazuje da granice poljoprivrede nisu uvek tamo gde ih prirodni uslovi na prvi pogled postavljaju.
U zemlji u kojoj ogromne površine čine suva i pustinjska područja, voda iz Oranjea i savremeni sistemi navodnjavanja omogućili su da se razvije proizvodnja namenjena jednom od najzahtevnijih svetskih tržišta.
A u njenim počecima važnu ulogu imao je Dušan Vasiljević, preduzetnik poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, koji je u gotovo potpuno neplodnoj oblasti video ono što drugi nisu – mogućnost da se na mestu na kojem je, kako su mu govorili, nemoguće uzgajati grožđe, napravi posao koji će svoje proizvode slati hiljadama kilometara daleko, sve do evropskih supermarketa.
Izvor: Euronews Srbija
E.M.
