Uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 22. mart, Slovenia ulazi u jednu od politički najznačajnijih izbornih utakmica od ulaska u European Union 2004. godine. Sučeljavanje između premijera Robert Golob i lidera opozicije Janez Janša tumači se kao izbor između nastavka proevropskog liberalnog kursa i mogućeg jačanja desnog populizma.
Politički duel koji prati cela Evropa
Aktuelna vlada Roberta Goloba i njegove stranke Freedom Movement upravlja zemljom od 2022. godine u koaliciji sa Socijaldemokratama i Levicom. Koalicija trenutno raspolaže sa 53 od ukupno 90 poslaničkih mesta u parlamentu.
Golob je na prethodnim izborima ostvario snažan rezultat – 34,5 odsto glasova i 41 mandat, što je bio najbolji rezultat jedne stranke od sticanja nezavisnosti Slovenije. Međutim, politički kapital vlade u međuvremenu je oslabljen zbog unutrašnjih sukoba, ministarskih ostavki i sporih reformi.
Posebno su kritikovani zastoji u reformama zdravstvenog sistema i javne uprave, što je dodatno uticalo na pad premijerovog ličnog rejtinga.
Janša pokušava povratak na vlast
Glavni Golobov protivnik je lider Slovenačke demokratske stranke Slovenian Democratic Party, Janez Janša, veteran slovenačke politike i bivši premijer u tri mandata.
Janša poslednjih godina zauzima oštrije stavove o migracijama i često kritikuje medije, zbog čega ga politički protivnici svrstavaju u krug desnog populizma. U političkim debatama često se pominju i njegove veze sa liderima poput Viktor Orbán i Robert Fico.
Golob je u intervjuu za evropske medije upozorio da bi eventualna saradnja Janše i Orbana mogla predstavljati pretnju evropskom projektu, tvrdeći da bi takav blok mogao pokušati da oslabi EU iznutra.
Ankete pokazuju tesnu trku
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na izvesnu prednost Janšine stranke. Prema anketi agencije Mediana iz februara 2026. godine, SDS ima podršku od oko 30,9 odsto, dok Golobov Pokret za slobodu ima oko 22,4 odsto.
Međutim, novije istraživanje lista Delo pokazuje da se razlika smanjuje i da vladajuća stranka zaostaje za nešto više od dva procentna poena.
Problem za liberalni blok predstavlja i fragmentacija političke scene, jer više manjih stranaka levo od centra ima podršku u jednocifrenim procentima, što otežava formiranje stabilne koalicije.
Bezbednost i manjinska pitanja u centru kampanje
Kampanju je obeležio i bezbednosni incident iz oktobra 2025. godine, kada je ubijen Aleš Šutar, osoba povezana sa romskom zajednicom. Nakon toga vlada je usvojila zakon kojim se proširuju ovlašćenja lokalne policije u pojedinim osetljivim naseljima.
Zakon je izazvao kritike sa različitih strana – deo desnice smatra da vlada reaguje preoštro, dok su European Parliament, Council of Europe i Amnesty International upozorili da bi mere mogle dodatno stigmatizovati već marginalizovane zajednice.
Ekonomija stabilna, ali zdravstvo ostaje problem
Ekonomski pokazatelji Slovenije su relativno stabilni. Privredni rast između 2023. i 2025. kretao se između 1,5 i 2,1 odsto, dok se za 2026. godinu projektuje rast od oko 2,3 odsto.
Inflacija je u međuvremenu značajno smanjena – sa 8,8 odsto u 2022. na oko dva do tri procenta, dok je javni dug opao sa približno 73 na oko 65 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ipak, najveći politički problem ostaje zdravstveni sistem, gde se zemlja suočava sa nedostatkom medicinskog osoblja i dugim listama čekanja.
Koalicije će odlučiti novu vladu
Zbog proporcionalnog izbornog sistema gotovo je izvesno da nijedna stranka neće moći samostalno da formira vladu. Ključnu ulogu imaće koalicioni pregovori i rezultat manjih partija koje se kreću oko izbornog praga od četiri odsto.
Analize pokazuju da bi vladajući blok mogao osvojiti oko 46 do 47 odsto poslaničkih mesta – praktično na granici parlamentarne većine od 46 mandata.
Geopolitički faktor dodatno podigao pažnju
Kampanju je dodatno obeležila međunarodna kriza nakon američko-izraelskog udara na Iran, koji je slovenačka vlada osudila.
Zbog svog položaja na raskršću centralne i jugoistočne Evrope, glas Slovenije u EU ima veći značaj nego što bi se očekivalo od zemlje sa oko dva miliona stanovnika. Upravo zato evropske institucije i prestonice pažljivo prate izbore koji bi mogli uticati na politički balans unutar Unije.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Derek Brumby, ilustracija
