TEL AVIV – Izrael danas bira novi saziv parlamenta u okolnostima koje su obeležili rat u Gazi, regionalni sukobi i duboke političke podele. Izbori predstavljaju važan test za premijera Benjamina Netanjahua, ali i za opoziciju koja nastoji da obezbedi većinu i promeni pravac državne politike.
Prema podacima koje prenosi Tanjug, oko 7,3 miliona građana ima pravo glasa, a u izbornoj trci učestvuje 35 stranaka. Birališta su otvorena od 7 do 22 časa po lokalnom vremenu.
Predizborna istraživanja ukazuju na neizvesnu borbu između Netanjahuovog bloka i opozicionih stranaka. Pošto je za većinu u Knesetu potrebno 61 od ukupno 120 poslaničkih mesta, raspodela mandata među manjim strankama mogla bi da bude presudna za formiranje nove vlade.
Rat i bezbednost ostaju ključni politički faktori
Napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine i rat koji je usledio promenili su bezbednosne prioritete Izraela i pojačali pritisak na državne institucije. Pitanja odgovornosti za bezbednosne propuste, budućeg odnosa prema Gazi i palestinskom pitanju, kao i obaveze služenja vojnog roka, imaju značajno mesto u političkoj debati.
Istovremeno, izraelska vlada suočava se sa izazovom održavanja međunarodnih odnosa u uslovima kritika zbog rata u Gazi i posledica sukoba u regionu. Budući sastav vlade mogao bi da utiče na pristup tim pitanjima, kao i na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim međunarodnim partnerima.
Politička stabilnost važna i za ekonomiju
Ishod izbora imaće značaj i za ekonomske prioritete zemlje, posebno u pogledu javne potrošnje, troškova odbrane, obnove područja pogođenih sukobima i uslova za poslovanje. Međutim, konkretni ekonomski efekti zavisiće od sastava buduće vlade, budžetskih odluka i bezbednosnih prilika, pa ih nije moguće pouzdano proceniti samo na osnovu izbornih anketa.
Dugotrajni koalicioni pregovori mogli bi da odlože donošenje pojedinih političkih odluka, dok bi formiranje stabilne vlade omogućilo jasnije definisanje prioriteta. To je posebno važno u okolnostima kada se bezbednosna politika neposredno prepliće sa javnim finansijama i ekonomskim očekivanjima.
Od glasova do parlamentarne većine
Izrael koristi proporcionalni izborni sistem, uz prag od 3,25 odsto za ulazak u Kneset. Nakon završetka glasanja i objavljivanja rezultata, predsednik Isak Hercog konsultovaće stranke i poveriti mandat kandidatu koji ima najveće izglede da formira vladu.
Prema zvaničnom izbornom kalendaru, objavljivanje konačnih rezultata predviđeno je za 4. novembar. Do tada će preliminarni rezultati i raspodela poslaničkih mesta pružati prve naznake o mogućim koalicijama, ali ne i konačan odgovor na pitanje ko će voditi zemlju u narednom periodu.
Izbori tako predstavljaju prekretnicu za izraelsku unutrašnju politiku, dok će buduća vlada morati istovremeno da odgovori na bezbednosne izazove, unutrašnje podele i ekonomske posledice višegodišnjih sukoba.
M. T.
