Prosečna neto plata u Kruševcu u avgustu 2026. godine iznosila je 103.286 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To je 13.996 dinara manje od republičkog proseka, koji je iznosio 117.282 dinara. Prema visini prosečne zarade, Kruševac je zauzeo 45. mesto među gradovima i opštinama u Srbiji.
Iako prosečna plata daje sliku o kretanju zarada, ona ne pokazuje koliko novca zaposlenima zaista ostaje nakon što podmire osnovne mesečne troškove. Za domaćinstva koja plaćaju kiriju, izdržavaju decu ili otplaćuju kredite, razlika između prosečne zarade i raspoloživog novca može da bude značajna.
Dodatnu sliku pruža podatak da je medijalna neto zarada u Srbiji u avgustu iznosila 93.325 dinara. To znači da je polovina zaposlenih primila taj iznos ili manje, pa prosečna plata ne predstavlja zaradu koju ostvaruje tipičan zaposleni. <Cite refs={[„turn524694search0“]} />
Kirija može da odnese trećinu plate
Jedan od najvećih izdataka za domaćinstva koja nemaju sopstveni stan jeste mesečni zakup. Prema podacima sa portala koji prate oglase za nekretnine, prosečna tražena kirija za jednosoban stan u Kruševcu iznosi oko 250 evra, dok je za dvosoban stan oko 329 evra. Ove cene predstavljaju orijentaciju na osnovu oglasa i mogu da se razlikuju u zavisnosti od lokacije, kvadrature, opremljenosti i grejanja.
Ako se za grubu računicu uzme kurs od 117 dinara za evro, mesečna kirija od 250 evra iznosi oko 29.250 dinara. To je približno 28 odsto prosečne kruševačke neto plate. Za dvosoban stan, uz kiriju od 329 evra, potrebno je oko 38.500 dinara, odnosno približno 37 odsto prosečne zarade.
U prvom slučaju zaposlenom bi nakon plaćanja kirije ostalo oko 74.000 dinara, a u drugom približno 64.800 dinara. Od tog novca tek treba platiti struju, vodu, grejanje, komunalne usluge, internet i telefon, kao i hranu, prevoz, odeću, lekove i druge svakodnevne potrebe.
Ova računica ne znači da svi stanari u Kruševcu plaćaju navedene iznose. Oni koji žive u sopstvenom stanu nemaju trošak zakupa, dok se kod podstanara iznos kirije razlikuje od stana do stana. Ipak, poređenje pokazuje koliko stanovanje može da utiče na kućni budžet.
Hrana, računi i prevoz dodatno opterećuju budžet
Nakon stanovanja, najveći deo novca odlazi na hranu i osnovne potrebe domaćinstva. Troškovi se razlikuju u zavisnosti od broja članova porodice, načina ishrane, mesta kupovine i toga da li se obroci uglavnom pripremaju kod kuće ili se češće kupuju gotova hrana i obroci van kuće.
Podaci RZS pokazuju da su potrošačke cene u Srbiji u septembru 2026. bile za 4,1 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine. U odnosu na avgust, hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 0,6 odsto, dok su troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva porasli za 0,4 odsto.
To znači da čak i kada zarada nominalno raste, domaćinstva moraju da prate i promene cena. Koliko će povećanje troškova uticati na pojedinca zavisi od toga na šta troši najveći deo primanja: podstanari su posebno izloženi troškovima stanovanja, dok porodice sa decom imaju veće izdatke za hranu, odeću, školu i prevoz.
Koliko ostaje porodici
Za osobu koja živi sama i ima sopstveni stan, plata od 103.286 dinara može da pokrije osnovne mesečne potrebe uz pažljivo planiranje, ali prostor za veću štednju zavisi od računa, navika i drugih obaveza. Kod podstanara, naročito ako žive sami, kirija značajno smanjuje novac koji ostaje za sve ostalo.
Još zahtevnija računica je za porodicu u kojoj samo jedan član ostvaruje zaradu. Ako od jedne plate treba podmiriti kiriju, komunalije, hranu i potrebe više članova domaćinstva, troškovi se sabiraju, dok prihod ostaje isti. U takvoj situaciji neplanirani izdatak, poput popravke automobila, kupovine kućnog aparata ili zdravstvenog troška, može da poremeti mesečni budžet.
S druge strane, domaćinstva sa dva prihoda imaju veću mogućnost da rasporede troškove, mada i tu mnogo zavisi od ukupne zarade, broja članova i stambenog statusa. Zbog toga se standard života ne može pouzdano proceniti samo na osnovu prosečne plate, bez podataka o prihodima celog domaćinstva i njegovim obavezama.
Kruševac ispod republičkog proseka
Prema podacima za avgust, prosečna neto zarada u Rasinskom okrugu iznosila je 99.094 dinara, što je region svrstalo na 19. mesto u Srbiji. U okrugu je Kruševac imao najviši prosek, dok je Trstenik bio na 94.294 dinara. Slede Ćićevac sa 92.852, Brus sa 91.649, Varvarin sa 91.423 i Aleksandrovac sa 90.136 dinara.
Razlika u odnosu na republički prosek ne govori sama po sebi koliko teško žive zaposleni u Kruševcu, ali ukazuje na nižu prosečnu zaradu u odnosu na ukupnu sliku Srbije. Za realniju procenu životnog standarda važno je pratiti i medijalne zarade, cene stanovanja, potrošačku korpu i strukturu prihoda domaćinstava.
Za građane koji plaćaju zakup, najvažnije pitanje nije samo kolika je prosečna plata, već koliko novca ostaje kada se plate stan i računi. Upravo taj iznos određuje koliko domaćinstvo može da izdvoji za hranu, obrazovanje, zdravlje, nepredviđene troškove i štednju.
M. T.
