Srbija je u periodu januar–april 2026. ostvarila spoljnotrgovinsku robnu razmenu vrednu 25,9 milijardi evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, izvoz je rastao znatno brže od uvoza, pa je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 26,1 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza Srbije u prva četiri meseca ove godine iznosila je 11,78 milijardi evra, što je povećanje od 8,2 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Uvoz je dostigao 14,11 milijardi evra i porastao svega 0,5 odsto.
Takvi rezultati doveli su do značajnog smanjenja trgovinskog deficita, koji je iznosio 2,33 milijarde evra, odnosno 26,1 odsto manje nego godinu dana ranije. Istovremeno, pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 77,5 na 83,5 odsto.
Regionalna analiza pokazuje da je Region Vojvodine i dalje najznačajniji izvozni centar Srbije sa udelom od 29,7 odsto ukupnog izvoza. Slede Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25 odsto, Region Južne i Istočne Srbije sa 23,6 odsto i Beogradski region sa 20,6 procenata.
Sa druge strane, Beogradski region ostaje dominantan u uvozu sa udelom od 43,9 odsto, dok Vojvodina učestvuje sa 30,5 procenata ukupnog uvoza.
Posmatrano prema nameni proizvoda, najveći deo izvoza čine proizvodi za reprodukciju, odnosno sirovine i poluproizvodi namenjeni daljoj proizvodnji, koji učestvuju sa 60,2 odsto. Roba za široku potrošnju čini 28 odsto izvoza, dok oprema učestvuje sa 11,8 procenata.
Evropska unija ostala je najvažniji trgovinski partner Srbije, sa udelom od 59 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Među pojedinačnim izvoznim tržištima dominiraju Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska.
Najveći suficit Srbija je ostvarila u trgovini sa zemljama CEFTA sporazuma, gde je višak u razmeni dostigao 1,1 milijardu dolara. Posebno se izdvajaju Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, sa kojima Srbija tradicionalno beleži pozitivan trgovinski bilans.
Kada je reč o proizvodima, najveću vrednost izvoza ostvarile su rude bakra i koncentrati sa 186 miliona dolara, zatim setovi provodnika za vozila, avione i brodove sa 165 miliona dolara, kao i rafinisani bakar sa 150 miliona dolara. Među vodećim izvoznim proizvodima našli su se i automobili i spoljne gume za putnička vozila.
Na strani uvoza dominiraju energenti. Najveći pojedinačni uvozni proizvod bila je sirova nafta vredna 206 miliona dolara, a slede lekovi za maloprodaju, prirodni gas, gasna ulja i električna energija.
Podaci pokazuju da je srpska privreda tokom prva četiri meseca godine uspela da poveća konkurentnost na stranim tržištima i smanji trgovinski jaz, uprkos izazovima u međunarodnom okruženju i usporavanju pojedinih evropskih ekonomija.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/THICHA SATAPITANON, ilustracija
