Jadransko more ove godine dostiglo je temperature koje su do pre nekoliko decenija bile karakteristične isključivo za avgust, upozorio je hrvatski okeanograf Mirko Orlić. Prema njegovim rečima, ubrzano zagrevanje Jadrana i Sredozemnog mora predstavlja jedan od najočiglednijih pokazatelja klimatskih promena, sa sve ozbiljnijim posledicama po morske ekosisteme, ribarstvo i turizam.
Jadransko more ove godine zabeležilo je istorijski visok nivo zagrevanja već tokom juna, što predstavlja još jedan pokazatelj ubrzanih klimatskih promena koje poslednjih godina sve snažnije pogađaju područje Mediterana.
Hrvatski okeanograf Mirko Orlić istakao je da su se pre pola veka najviše temperature mora beležile tokom avgusta i iznosile oko 25 stepeni Celzijusa, dok danas letnji maksimumi redovno dostižu oko 27 stepeni, a ove godine takve vrednosti izmerene su već u junu.
Prema njegovim rečima, ovakav razvoj događaja više nije izuzetak, već nagoveštaj promena koje će u narednim decenijama biti sve učestalije.
„Pre pedesetak godina najviše temperature mora bile su rezervisane za kraj leta. Danas se iste, pa čak i više vrednosti beleže već početkom leta, što jasno pokazuje koliko se klima promenila“, ocenio je Orlić.
Stručnjaci objašnjavaju da je rano zagrevanje mora posledica dugotrajnih toplotnih talasa, ali i višedecenijskog rasta prosečne temperature Sredozemnog i Jadranskog mora.
Za razliku od svetskih okeana, Mediteran se zagreva znatno brže, zbog čega svaki novi toplotni talas počinje sa već povišenom temperaturom mora.
Takvi uslovi povećavaju verovatnoću obaranja novih temperaturnih rekorda tokom leta.
Prema podacima evropskih meteoroloških službi, ovogodišnja prosečna temperatura Sredozemnog mora dostigla je 24,3 stepena Celzijusa, čime je oboren dosadašnji junski rekord postavljen 2023. godine.
Orlić navodi da globalni klimatski fenomen El Ninjo može doprineti dodatnom zagrevanju svetskih okeana, ali da na Jadran mnogo snažnije utiču regionalni meteorološki procesi, poput atmosferske cirkulacije iznad Evrope, visokih temperatura vazduha i dugotrajnog odsustva padavina.
Posledice ovakvog zagrevanja već su vidljive u morskim ekosistemima.
Sve češće se beleže masovna uginuća pojedinih morskih organizama, smanjenje količine kiseonika u plićim delovima mora, kao i širenje invazivnih i tropskih vrsta riba koje su do pre nekoliko godina bile karakteristične za znatno toplija mora.
Naučnici upozoravaju da bi nastavak ovog trenda mogao da utiče i na ribarstvo, biodiverzitet, kvalitet morske vode, ali i na turističku privredu, budući da ekstremno toplo more pogoduje razvoju algi i mikroorganizama koji mogu promeniti izgled i kvalitet priobalnog područja.
Meteorolozi procenjuju da bi, ukoliko se tokom jula i avgusta nastave dugotrajni toplotni talasi bez značajnijeg zahlađenja, temperatura Jadranskog mora mogla dostići nove istorijske maksimume.
M. T.
Foto: PI/M. T.
