Fudbalski klub Vojvodina prolazi kroz značajnu taktičku i strukturnu transformaciju pod komandom beogradskog stratega Marka Savića, čija je promena formacije u 4-1-4-1 i hrabro rotiranje veznog reda donelo ne samo rezultatsku stabilnost već i najkvalitetniju napadačku igru Novosađana od početka sezone.
Reči koje je napadač Čukaričkog Uroš Nikolić nedavno izgovorio o nekompatibilnosti skupocenog veznog reda Stare dame u javnosti su dočekane na nož, pre svega zbog činjenice da je Vojvodina u trijac Petrović – Đakovac – Zukić uložila blizu 3.000.000 evra. Međutim, taktička analiza i događaji na terenu brzo su potvrdili njegovu tezu. Marko Savić je uvideo da individualni kvalitet ne donosi automatizam u igri između linija, pa je modifikovao sistem u fleksibilnu 4-1-4-1 formaciju. Implementacija Marka Poletanovića na mestu osigurača, uz oporavljenog Marka Veličkovića i profilisanog Dragana Kokanovića, omogućila je Voši prepoznatljive mehanizme u izgradnji napada i tečniju tranziciju ka protivničkom šesnaestercu.
Ovakve taktičke korekcije dobile su jasnu potvrdu u statističkim parametrima na meču protiv Zemuna (2:1). Novosađani su zabeležili svoj ovosezonski rekord sa 29 upućenih udaraca i generisanim parametriom očekivanih golova (xG) od čak 3,56, pri čemu je prisustvo Poletanovića na terenu u prvom poluvremenu donelo indeks od 2,15. Iskusni vezista uspešno je rasteretio saigrače kreatorskog dela posla iz dubine, dok je ulogu najoštrijeg sečiva preuzeo mladi Marko Veličković. Talentovani Nišlija je nastupom na poziciji ofanzivnog veznog, uz povremena izvlačenja na bok i ulogu „lažne devetke“, podsetio na potencijal pre teške povrede ključne kosti. Širok igrački kadar, u kom igrači poput Njegoša Petrovića i Ifeta Đakovca donose prevagu sa klupe bez narušavanja timske kohezije, nagoveštava da Savićev koncept dobija jasne konture i dugoročnu održivost na Karađorđu.
M.M.
