Ministri spoljnih poslova Evropske unije u januaru 2027. godine detaljno će razmotriti moguće nove mere prema Gruziji zbog pogoršanja demokratskih standarda i sve većeg udaljavanja vlasti u Tbilisiju od evropskih vrednosti. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da još nije doneta odluka o konkretnom odgovoru, ali da su sve opcije na stolu.
Kalas je o tome govorila predstavljajući godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja kandidata za članstvo. Ocenila je da je gruzijska vlada „na kursu sudara sa Evropskom unijom“ zbog nazadovanja demokratije i upozorila da potezi koje vlasti preduzimaju ne vode u dobrom pravcu.
Na pitanje da li će predložiti nove sankcije protiv gruzijske vlade, Kalas je odgovorila da je za takvu odluku još rano. Januarska rasprava, kako je objasnila, trebalo bi da omogući državama članicama da usaglase različite stavove i procene koje bi mere imale najveći efekat.
„Za nas je najvažnije da osmislimo odgovor kojim ćemo jasno pokazati da podržavamo gruzijski narod i njegove težnje da bude deo Evropske unije, ali istovremeno i jasno poručiti vladi da ne podržavamo ovakvu politiku“, poručila je Kalas.
Evropska komisija upozorava na pogoršanje stanja demokratije
U godišnjem izveštaju o Gruziji Evropska komisija ukazuje na dalje nazadovanje u oblasti demokratije, nova ograničenja za civilno društvo i pogoršanje stanja osnovnih prava. Posebna zabrinutost odnosi se na ograničavanje prostora za rad organizacija civilnog društva, stanje vladavine prava i slobodu medija.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da vrata Evropske unije ostaju otvorena za Gruziju, ali da vlasti u toj zemlji moraju da promene politički kurs i vrate se demokratskim principima, vladavini prava i poštovanju osnovnih prava. Tek nakon toga, navela je, moglo bi da dođe do nastavka pristupnog procesa.
Evropska komisija ocenjuje da je taj proces trenutno zaustavljen, a odnosi Brisela i Tbilisija dodatno su pogoršani nakon što je gruzijska vlada u novembru 2024. saopštila da neće nastojati da otvori pristupne pregovore pre kraja 2028. godine.
Sankcije ranije blokirane, ograničenja već uvedena
Pitanje sankcija protiv gruzijskih zvaničnika nije novo. Evropska služba za spoljne poslove još 2024. godine predložila je mere protiv osoba odgovornih za nasilno gušenje mirnih protesta. Međutim, tada nije postignuta saglasnost svih članica, a Mađarska i Slovačka protivile su se predlogu.
Za uvođenje sankcija Evropske unije potrebna je jednoglasna odluka država članica, što otežava postizanje dogovora. Brisel je, s druge strane, već uveo određena ograničenja za nosioce gruzijskih diplomatskih pasoša, suspendujući im bezvizni režim. Za tu odluku bila je dovoljna kvalifikovana većina.
Ograničenje je stupilo na snagu u martu 2026. godine i predviđeno je da traje godinu dana, uz mogućnost produženja. Evropska komisija bi, prema ranije utvrđenom roku, najkasnije do 6. januara 2027. trebalo da usvoji dodatni pravni akt ukoliko bude želela da produži ovu meru.
Kalas je ponovila da Evropska unija ne želi da okrene leđa građanima Gruzije i njihovim evropskim težnjama, ali da istovremeno mora da pošalje jasnu poruku vlastima da politika koju vode nije prihvatljiva za zemlju kandidata za članstvo.
Januarska rasprava trebalo bi da pokaže da li će članice uspeti da usaglase konkretniji odgovor i kakav će pritisak Brisel biti spreman da izvrši na gruzijske vlasti.
M. T.
