Javni dug Srbije dostigao je na kraju septembra 41,96 milijardi evra, što odgovara udelu od 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. U poređenju sa krajem 2025. godine, kada je dug iznosio 39,34 milijarde evra, obaveze države povećane su za 2,62 milijarde evra, odnosno približno 6,7 odsto.
Istovremeno, učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je sa 43,7 na 43,3 odsto. Ovakvo kretanje pokazuje zašto se nominalni iznos zaduženja i njegov odnos prema veličini privrede moraju posmatrati odvojeno: dug može da raste u evrima, dok njegov udeo u BDP-u opada ako nominalna vrednost privredne proizvodnje raste brže.
U odnosu na kraj avgusta, promena je znatno manja. Javni dug je tada iznosio 41,93 milijarde evra, tako da je za mesec dana povećan za oko 30 miliona evra, dok je učešće u BDP-u ostalo na 43,3 odsto.
Nominalni dug raste, odnos prema BDP-u pada
Podaci pokazuju da se država tokom ove godine dodatno zaduživala, ali da rast nominalnog duga nije pratio rast njegovog relativnog učešća u ekonomiji. Za procenu održivosti javnih finansija, međutim, nije dovoljno posmatrati samo jedan pokazatelj.
Pored ukupnog iznosa obaveza i njihovog udela u BDP-u, važni su i troškovi kamata, rokovi dospeća, valutna struktura, uslovi pod kojima se država zadužuje i sposobnost budžeta da redovno servisira obaveze.
Posebno je značajno koliko se novo zaduživanje koristi za finansiranje investicija koje mogu da povećaju buduću proizvodnju i prihode, a koliko za pokrivanje tekućih budžetskih potreba. Kapitalni projekti mogu da doprinesu rastu privrede, ali njihov ekonomski efekat zavisi od kvaliteta ulaganja, troškova i rokova realizacije.
Budžetski deficit iznad plana za prvih devet meseci
Dodatni kontekst za kretanje javnog duga pružaju podaci o izvršenju budžeta. Srbija je od januara do septembra zabeležila deficit republičkog budžeta od 204,6 milijardi dinara, što je za 5,2 milijarde dinara više od plana za taj period, prema podacima Ministarstva finansija.
Samo u septembru deficit je iznosio 106,2 milijarde dinara. Prihodi budžeta bili su 190,3 milijarde dinara, dok su rashodi dostigli 296,6 milijardi dinara.
Na nivou sektora države, za prvih devet meseci ostvaren je fiskalni deficit od 216,6 milijardi dinara, dok je primarni fiskalni deficit iznosio 92,2 milijarde dinara. Primarni saldo ne uključuje troškove kamata i zato pruža dodatni uvid u odnos tekućih prihoda i rashoda države.
Šta će biti važno do kraja godine
Rebalansom budžeta za 2026. godinu predviđen je deficit republičkog budžeta od 396 milijardi dinara, odnosno 3,5 odsto BDP-a. Kretanje prihoda, rashoda i potreba za finansiranjem u poslednjem kvartalu zato će biti važno za procenu konačnog iznosa zaduživanja i završnog stanja javnog duga.
Za investitore i finansijska tržišta nije presudan samo podatak da je dug ispod određenog procenta BDP-a. Važno je i da li država može da obezbedi stabilne izvore finansiranja, po kojim kamatnim stopama refinansira postojeće obaveze i koliko prostora u budžetu ostaje za razvojne projekte i druge javne potrebe.
Septembarski podaci, dakle, pokazuju dve istovremene tendencije: nominalni javni dug nastavlja da raste i približava se granici od 42 milijarde evra, dok njegov udeo u BDP-u ostaje na 43,3 odsto. Za ocenu fiskalne pozicije Srbije biće presudno da li će se takav odnos održati i uz kontrolu budžetskog deficita i troškova servisiranja duga.
M. T.
