Malo koja tema je poslednjih godina toliko brzo kliznula iz stigme u očekivanje kao medicinski kanabis. U javnosti je gotovo postao univerzalna nada: za anksioznost, posttraumatski stres, zavisnosti, nesanicu, pa i čitav niz psihijatrijskih tegoba. Problem je što popularnost i dokaz nisu isto. Veliki pregled kliničkih ispitivanja sada pokazuje da za većinu mentalnih i poremećaja vezanih za upotrebu supstanci korist od kanabinoidnih lekova deluje mnogo skromnije nego što se često misli. To ne znači da je tema zatvorena, ali znači da medicinska ozbiljnost mora da nadjača kulturu obećanja.
Reuters navodi da je analiza obuhvatila 54 randomizovana klinička ispitivanja iz perioda od 1980. do maja 2025. sa ukupno 2.477 učesnika, a da značajna korist nije nađena za anksiozne poremećaje, psihoze, PTSD i opioidni poremećaj upotrebe. To je važnije nego što deluje, jer upravo te dijagnoze često dominiraju javnim razgovorom o „terapijskom“ kanabisu. Za zainteresovanog čitaoca najvažnija dopuna je sledeća: problem nije samo u tome što neki efekti izostaju, nego i u tome što se heterogeni proizvodi, doze i odnosi THC-a i CBD-a prečesto guraju u istu korpu. U medicini to stvara maglu. A kad je tema mentalno zdravlje, magla je loš saveznik. Ponekad je najveći napredak upravo to da prestanemo da od jedne supstance tražimo da bude rešenje za sve.
S.B.
