Retki su dani u modernom srpskom fudbalu kada ambijent na tribinama potpuno baci u zasenak dešavanja na travnatom tepihu, ali upravo se to dogodilo na Staroj Karaburmi u meču između OFK Beograda i Radnika (0:0).
Iako smo bili skeptični – radni dan, prohladno aprilsko popodne i ne baš atraktivan protivnik – navijači „plavo-belih“ su nas demantovali na najlepši mogući način. Omladinski stadion je zabeležio posetu koja nije viđena još od 2010. godine i onog čuvenog okršaja sa Galatasarajem. Oko 3.000 duša došlo je da podrži povratak „Romantičara“ kući, pod nove reflektore koji su simbolički osvetlili put oporavka ovog velikana. Na terenu, nažalost, nismo videli harizmu jednog Arde Turana, već čvrst, rovovski fudbal bez mnogo lepote.
Domaćin je bio konkretniji, diktirao je tempo, ali bedem Surduličana, koji su se vratili svom starom receptu – čvrstoj defanzivi i dugim loptama – bio je neprobojan. Jedinu pravu priliku propustio je Tejrel Vauter, koji je nakon driblinga ostao bez snage i ugla za završni udarac. Ipak, za hroničare kluba sa Karaburme, rezultat ostaje u drugom planu. Bitna je spoznaja da je Stara Karaburma ponovo postala nezaobilazna tačka na mapi elitnog fudbala i da kult kluba živi uprkos godinama apatije.
M.M.
