BANJA LUKA – Ustavni identitet BiH nije politička ili naučna fraza, već ustavnopravna kategorija koja obuhvata složenu državnu strukturu, podelu nadležnosti, zaštitu entiteta i naroda, ravnopravnost, paritet i konsenzus, istakao je profesor ustavnog prava Siniša Karan u kolumi za SRNU.
Slične vesti
Kolumne profesora Karana SRNA prenosi u celosti:
Republika Srpska je potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma pristala na složenu konfederalno-federalnu BiH, unoseći svoju državnost u novi međunarodno verifikovani ustavni poredak.
Dejtonski sporazum je bio čin državnopravnog kompromisa, a ne ukidanja državnosti Republike Srpske, koja je u tom procesu dobila međunarodnopravnu verifikaciju i ustavno garantovan status državotvornog subjekta.
Ženevski i Njujorški principi, koji su prethodili Dejtonu, predstavljaju predustavni konsenzus i izvor ustavnog identiteta BiH.
Oni su ugrađeni u Aneks IV Dejtonskog sporazuma i čine suštinu ustavnog bića BiH.
Dakle, ustavni identitet BiH čine sledeća načela i vrednosti: složeno državno uređenje čija je posledica striktna podela nadležnosti, ravnopravnost entiteta i konstitutivnih naroda, konsenzus kao osnova odlučivanja, paritet i mehanizmi zaštite vitalnih interesa entiteta i naroda.
Ustavni identitet je nepromenjiva kategorija. On se ne može menjati čak ni ustavnim amandmanima, a kamoli odlukama ustavnih sudova.
Međutim, trideset godina nakon Dejtona, neprekidno traje sistemski osmišljen proces podrivanja dogovorenog ustavnog poretka. U tom procesu, Ustavni sud BiH je, zajedno sa institucijom visokog predstavnika, preuzeo ulogu kreatora paralelnog, političkog ustava, suprotnog izvornom dejtonskom tekstu.
postinfo.rs
