Barselona je večeras na Monžuiku uradila mnogo više od pukog osvajanja 29. titule prvaka Španije; ona je demonstracijom sile nad Real Madridom (2:0) potvrdila da je era Hansija Flika donela „atomski fudbal“ na koji Kraljevski klub trenutno nema nikakav odgovor.
Ono što statistika sugeriše, teren je večeras surovo potvrdio. Ako se vratimo u devedesete, Real je imao 15 titula više; na ulasku u novi milenijum 11, a od večeras ta razlika iznosi svega sedam pehara. Trend je jasan, a Flikov učinak protiv najvećeg rivala (šest pobeda u osam mečeva) postaje ozbiljan kompleks za ekipu iz prestonice. Iako se Madrid može pravdati izostancima Mbapea, Rodriga i Valverdea, istina je da ni Barselona nije bila kompletna. Bez Jamala i sa rovitim zvezdama na klupi, Barsina „domaća deca“ – Pedri, Gavi i Fermin – diktirali su tempo koji je za Arbeloin tim bio nedostižan.
Taktičko iznenađenje meča bio je Erik Garsija na desnom beku, koji je Vinisijusa učinio potpuno bezopasnim. S druge strane, Markus Rašford je projektilom iz slobodnog udarca u 18. minutu najavio potop gostiju, da bi Dani Olmo šmekerskom asistencijom štiklom za Ferana Toresa postavio konačnih 2:0 pre odlaska na odmor. Real može biti zahvalan Tibi Kurtoi što se kući ne vraća sa pet ili šest golova u mreži, jer su promašaji Rašforda i Toresa u drugom poluvremenu bili jedina slamka spasa za dostojanstvo Madriđana. Ova pobeda nije samo trofej, već potvrda sistema koji melje sve pred sobom, dok Realu predstoji leto bolnih rezova i duboke introspekcije.
M.M.
