ZAGREB – Hrvatski autobuski i teretni prevoznici suočavaju se sa sve većim poteškoćama u poslovanju zbog rasta cena goriva, nedostatka vozača i visokih troškova. Iako gorivo čini više od 40 odsto njihovih ukupnih izdataka, Hrvatska i dalje nema model povrata dela akciza za teretne prevoznike, što dodatno otežava njihovu situaciju, prenosi HRT.
Finansijski pritisak na prevoznički sektor u Hrvatskoj dostigao je kritičnu tačku. Dok troškovi poslovanja i radne snage neprestano divljaju, domaće firme gube bitku sa konkurentnošću na evropskom tržištu zbog izostanka državnih subvencija.
Cene divljaju, a vozni park sve stariji
Predstavnici prevoznika ističu da situacija na terenu nikada nije bila toliko alarmantna i zahtevna za rad:
Sve teže funkcionisanje: „Vozim 30 godina i nikada nije bilo teže nego sada, s obzirom na starost voznog parka i sve cene koje divljaju i koje su za nas neprihvatljive“, izjavio je Zdravko Bubnjić, predsednik Udruženja prevoznika Zagreb.
Rast svih troškova: Bubnjić naglašava da rashodi za gorivo i radnu snagu toliko pritiskaju prevoznike da postaje gotovo nemoguće održati sistem u životu.
Zahtev Vladi: Izjednačite nas sa Španijom i putničkim saobraćajem
Ključni problem za privrednike predstavljaju visoki državni nameti na gorivo, zbog čega je upućen zvaničan zahtev Vladi za uvođenje subvencija:
Ukidanje olakšica: Za razliku od pojedinih evropskih zemalja, teretni prevoznici u Hrvatskoj trenutno ne ostvaruju povrat akciza jer je sve ukinuto.
Primeri iz prakse: „Španija ima povrat od 20 centi po litru za svoje domaće prevoznike, dok kod nas prevoznici u putničkom saobraćaju imaju povrat od 16 centi po litru goriva“, objasnio je Ivan Miličić, predsednik Ceha prevoznika Hrvatska obrtnička komora.
Borba za konkurentnost: Miličić poručuje da prevoznici samo traže izjednačavanje uslova poslovanja, što bi donelo ogroman benefit celokupnoj privredi.
Inflacija kosi prevoznike, sistem vapi za digitalizacijom
Pored skupog goriva, sektor pati od dubokih strukturnih i logističkih problema koji usporavaju rad:
„To je jedna od privrednih grana koja je najviše pogođena inflacijom, a ne dobija nikakve podsticaje ni podršku, iako znamo da moramo biti konkurentni“, upozorio je Antun Trojnar, predsednik HOK-a Zagreb. On dodaje da domaće firme ne mogu da prate troškove održavanja starih vozila i stroge zakonske regulative. Kao najveći problemi u sektoru mapirani su i nedostatak vozača, zastareo vozni park, ogromne gužve na graničnim prelazima, kao i nedovoljna digitalizacija celog sistema.
Plate preko 1.500 evra, spas se traži u radnicima iz trećih zemalja
Kriza sa deficitom radne snage primorava poslodavce na nepopularne i rizične korake na tržištu rada:
Visoke zarade bez rezultata: Prevoznici navode da se plate vozača kreću od 1.500 evra naviše, ali uprkos solidnim primanjima ne uspevaju da privuku nove radnike.
Uvoz radne snage: Zbog ovog hroničnog nedostatka, firme će biti primorane da zapošljavaju veći broj vozača iz trećih zemalja.
Problem komunikacije i licenci: Poslodavci priznaju da sa novim radnicima imaju operativne probleme – sa nekima se teško sporazumevaju, dok poreklo njihovih vozačkih dozvola često ne mogu pouzdano da provere na terenu.
Hrvatski drumski prevoznici nalaze se pred finansijskim kolapsom zbog drastičnog skoka troškova goriva, koje odnosi preko 40 odsto budžeta, i potpunog izostanka državnih olakšica na akcize za teretni saobraćaj. Dok sektorska udruženja apeluju na Vladu da hitno uvede subvencije i izjednači ih sa putničkim saobraćajem ili modelima iz EU, problem produbljuje i hronični nedostatak radne snage. Iako početne plate vozača prelaze 1.500 evra, odziv domaćih radnika je minimalan, zbog čega su firme prinuđene na rizičan uvoz vozača iz trećih zemalja sa kojima se teško sporazumevaju i čije licence ne mogu sa sigurnošću da provere.
M. D.
