Katastrofalne poplave koje su nedavno pogodile Nepal i odnele brojne ljudske živote ponovo su otvorile pitanje uticaja klimatskih promena na prirodne nepogode. O uzrocima katastrofe, ubrzanom topljenju glečera i promenama u režimu padavina Euronews razgovarao sa Aleksandrom Valjarevićem, klimatologom i profesorom Geografskog fakulteta u Beogradu.
Kako objašnjava profesor Valjarević, iako je reč o trusnom području i seizmička aktivnost može imati određenu ulogu, glavni faktori koji su doprineli razornim bujicama jesu ekstremne padavine i ubrzano topljenje glečera usled globalnog zagrevanja.
Smrtonosni spoj obilnih kiša i otopljenog leda
Nepal je jedna od najviših i reljefno najrazuđenijih država na svetu. Prema rečima Valjarevića, katastrofa se dogodila u području udaljenom oko 120 kilometara od glavnog grada Katmandua, gde su ekstremne padavine, u kombinaciji sa topljenjem glečera, dodatno povećale opasnost od bujičnih tokova.
„Nepal je jedna od najviših i po reljefu najrazuđenijih država na celom svetu. Katastrofa se dogodila u distriktu koji je udaljen svega oko 120 kilometara od glavnog grada Katmandua. Glavni uzrok, pored intenzivnog topljenja glečera usled globalnog zagrevanja, jeste i neverovatna količina padavina. Satelitski snimci sa kojima radimo pokazuju da se krajem avgusta za samo jedan jedini dan izlučilo više od 100 milimetara kiše po metru kvadratnom“, rekao je Valjarević.
Uske planinske doline dodatno su ubrzale kretanje vode, dok je kombinacija obilnih padavina i otopljenog leda pokrenula velike količine vode, zemlje i kamenja.
Takvi bujični tokovi mogu da nose stabla, stene i velike količine nanosa, a njihova razorna snaga dodatno raste na strmim planinskim terenima.
Promene u režimu monsuna
Posebnu zabrinutost, prema rečima profesora Valjarevića, izaziva promena uobičajenog režima monsuna. Prosečna godišnja količina padavina u Nepalu kreće se između 1.000 i 2.500 milimetara, dok se najveća količina padavina tradicionalno očekuje tokom jula.
„U svim svojim dosadašnjim istraživanjima došao sam do jednog vrlo jasnog zaključka: ukupna količina padavina na planeti se nije drastično promenila, ali se potpuno promenio intenzitet i način na koji ta kiša pada. Kada se za samo 24 sata sruči 100 ili 150 litara vode po kvadratu, kao što se desilo u delovima Tibeta i Nepala, to ne može da prihvati i apsorbuje apsolutno nijedno zemljište“, upozorio je Valjarević.
Topljenje glečera menja stanje na Himalajima
Jedan od pokazatelja promena na području Himalaja jeste i povlačenje glečera. Prema podacima koje je Valjarević dobio od kolega iz Indije tokom svog angažmana kao gostujući profesor na Univerzitetu Dun, u poslednjih 200 godina istopilo se oko 40 odsto glečera u tom delu sveta.
Prema njegovim rečima, promene u visokoplaninskim oblastima mogu imati dugoročne posledice, jer topljenje leda i promene u reljefu utiču i na stabilnost terena i formiranje novih jezera.
Kineske i nepalske vlasti tako se suočavaju sa dodatnim rizicima, posebno u područjima u kojima su bujice i klizišta promenili konfiguraciju terena.
Nauka i prevencija važnije od teorija zavere
Klimatske promene i njihov uticaj na ekstremne vremenske pojave i dalje su predmet brojnih rasprava u javnosti, ali profesor Valjarević upozorava da se naučnici koji se bave ovom oblašću često suočavaju i sa teorijama zavere i neosnovanim optužbama.
„Dobijamo nedefinisane i neprijatne poruke, neretko nas optužuju da radimo za takozvanu svetsku vladu, da smo ‘Sorosovci’ ili slepi sledbenici Bila Gejtsa. Zaista je krajnje vreme da izađemo iz tih opasnih zabluda i da svi kolektivno shvatimo koliko su klimatske promene stvarne, prisutne i opasne. Moramo pre svega da čuvamo svoju najbližu okolinu i da zaštitimo našu Republiku Srbiju, jer se posledice i te kako osećaju i kod nas“, rekao je Valjarević.
Na pitanje da li se ovakve katastrofe mogu predvideti i da li je moguće preventivno delovati, profesor ističe značaj savremenih metoda praćenja i procene rizika.
Upotrebom satelitskih podataka i geografskih informacionih sistema moguće je pratiti promene na terenu, procenjivati rizike i planirati mere zaštite. Međutim, za efikasnu prevenciju neophodna je saradnja državnih institucija, lokalnih vlasti i naučnih ustanova.
Katastrofa u Nepalu još jednom je pokazala koliko su planinska područja osetljiva na kombinaciju ekstremnih padavina, topljenja leda i nestabilnog terena, ali i koliko su pravovremeno upozoravanje i prevencija važni za zaštitu stanovništva.
Izvor: Euronews Srbija
E.M.
