Dok se sportska javnost priprema za najveću fudbalsku smotru na planeti, senka ratnih sukoba i diplomatskih tenzija nadvila se nad učešćem reprezentacije Irana na predstojećem Mundijalu u Severnoj Americi.
Fudbalska svakodnevica u Iranu odavno je prestala da bude isključivo sportska tema, postavši poligon za odmeravanje snaga u svetlu otvorenog sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom. Neizvesnost koja prati svaki ratni sukob sada se direktno prelila na zeleni tepih, a pitanje učešća Irana na Svetskom prvenstvu, koje bi delom trebalo da se održi upravo na teritoriji SAD, postaje prvorazredni politički problem. Predsednik Fudbalskog saveza Irana, Mehdi Tadž, ponovo je uzburkao strasti izjavom da mu je, u trenutnim okolnostima, apsolutno nezamislivo da nacionalni tim nastupi u zemlji sa kojom su u ratnom stanju.
Dodatno ulje na vatru dolio je nedavni incident sa iranskim fudbalerkama koje su odbile povratak u domovinu, zatraživši azil u Australiji. Tadž je direktno optužio administraciju u Vašingtonu za politizaciju sporta, referišući na objave američkog predsednika na društvenim mrežama. „Predsednik SAD je lično intervenisao tražeći azil za naše igračice, praveći od njih političke pione,“ naglasio je Tadž, optuživši SAD da iranske sportistkinje uzima za „taoce“. U situaciji gde bi Iran trebalo da igra ključne mečeve u Los Anđelesu i Sijetlu – gradovima sa ogromnom iranskom dijasporom – strah od političkih provokacija i bezbednosnih rizika postaje nepremostiva prepreka za teheranske zvaničnike. Retoričko pitanje koje Tadž postavlja – „Koja normalna osoba bi poslala tamo svoju reprezentaciju?“ – jasno ukazuje na to da je fudbalski savez Irana bliži bojkotu nego istorijskom nastupu na tlu Amerike.
M.M.
