Meteorit pronađen u alžirskoj Sahari pokazao se kao komad Marsa kakav naučnici do sada gotovo nisu imali priliku da proučavaju. Stena nazvana Northwest Africa 17581 stara je oko milijardu godina i potiče iz perioda istorije Crvene planete koji je veoma slabo zastupljen među poznatim marsovskim meteoritima. Space.com je 11. avgusta objavio detalje analize, navodeći da ovaj uzorak popunjava gotovo dve milijarde godina dugu prazninu između starijih marsovskih stena i mlađih vulkanskih meteorita koji se češće nalaze na Zemlji. Da je poreklo zaista Mars utvrđuje se prema hemijskom i izotopskom sastavu, kao i gasovima zarobljenim u sitnim šupljinama koji odgovaraju atmosferi izmerenoj direktno na Marsu.
Marsovski meteoriti stižu na Zemlju zahvaljujući velikim udarima asteroida u površinu Marsa. Deo stene dobije dovoljno energije da potpuno napusti planetu, zatim može milionima godina kružiti Sunčevim sistemom pre nego što slučajno preseče Zemljinu putanju. Ogromna većina poznatih uzoraka pripada relativno mladim vulkanskim stenama ili veoma starim delovima kore. Zato je materijal star oko milijardu godina posebno koristan. On potiče iz srednjeg poglavlja istorije Marsa, kada je planeta već bila mnogo hladnija i suvlja nego u ranoj mladosti, ali geološka aktivnost još nije potpuno utihnula. Hemija meteorita može pokazati kakva je magma tada postojala, koliko je vode uticalo na stenu i kako se površina menjala tokom perioda o kojem orbitalni snimci daju samo delimičnu sliku.
Pustinje severne Afrike izuzetno su dobre za pronalaženje meteorita zato što tamni komadi kamena lako odskaču od svetle površine i mogu dugo ostati sačuvani u suvom okruženju. Ali određivanje porekla zahteva mnogo više od izgleda. Marsovski uzorci imaju karakteristične odnose izotopa kiseonika i drugih elemenata, a pojedini sadrže mikroskopske mehuriće gasa čiji sastav gotovo savršeno odgovara atmosferi koju su izmerile misije Viking i kasnije sonde. Takav „hemijski potpis“ omogućava naučnicima da budu veoma sigurni da drže komad planete udaljene desetinama miliona kilometara, iako niko nije video trenutak kada je stena izbačena sa nje.
Meteorit je posebno vredan zato što na Zemlji još nemamo uzorke koje je čovek planski doneo sa Marsa. Roveri mogu analizirati stene na licu mesta, ali laboratorije na Zemlji imaju mnogo preciznije instrumente i mogu godinama ponavljati eksperimente na istom komadu. Svaki prirodno dostavljeni marsovski meteorit zato je poput besplatne misije povratka uzorka, samo bez podatka o tačnoj lokaciji sa koje je izbačen. Northwest Africa 17581 možda ne izgleda spektakularno poput velikog kristala ili fosila, ali predstavlja fragment jedne izgubljene epohe. Mars je tokom svoje istorije prešao put od sveta sa rekama i jezerima do hladne pustinje koju danas poznajemo, a jedna neugledna stena iz Sahare sada može pomoći da se preciznije vidi šta se događalo između ta dva lica iste planete.
S.B.
