Najzanimljivije promene u svakodnevnom radu više ne dešavaju se samo u fabrikama ili u velikim tehnološkim firmama, već i u kompanijama koje decenijama važe za simbol stabilnog, predvidivog potrošačkog sveta. Zato vest da Ingka grupa, vlasnik većine IKEA prodavnica širom sveta, planira da ukine oko 800 kancelarijskih radnih mesta nije samo priča o još jednom rezanju troškova. To je znak da veliki maloprodajni sistemi sve otvorenije menjaju odnos između „centrale“ i terena. U prevodu: kancelarija više nije automatski mesto sa kog se odlučuje, a prodavnica više nije samo izvršilac.
Reuters navodi da je odluku objavio izvršni direktor Ingke Juvencio Maeztu, koji je preuzeo funkciju u novembru, uz obrazloženje da je kompaniji potrebna jednostavnija struktura, manje složenosti i brže donošenje odluka. Predviđeno je da rezovi najviše pogode kancelarijske poslove u Švedskoj i centrali u Holandiji, dok bi odgovornost trebalo da se više prebaci „na prvu liniju“. Reuters pritom podseća da IKEA već dve godine beleži pad prodaje, što kompanija povezuje sa strategijom spuštanja cena kako bi povratila tržišni udeo i povećala obim prodaje. Drugim rečima, jeftiniji nameštaj i oprema za kupca sada traže skuplje i bolnije promene unutar same organizacije.
Šira poenta ove priče je još važnija. Kada veliki trgovac smanjuje administrativnu masu, a istovremeno testira nove, brže formate prodavnica, to znači da maloprodaja ulazi u novu fazu u kojoj je brzina važna gotovo koliko i cena. Reuters upoređuje IKEA-in potez sa rezovima kod Nikea i Home Depota, što pokazuje da nije reč o izolovanom skandinavskom slučaju, već o obrascu. Posle godina inflacije, opreza kupaca i sporijeg rasta, kompanije više ne pokušavaju samo da prodaju više. Pokušavaju da postanu lakše, agilnije i manje tromo birokratske. Za radnika to znači manje iluzija o sigurnosti kancelarijskog mesta. Za kupca znači da je niska cena sve češće rezultat nevidljive unutrašnje hirurgije firme.
S.B.
