Ono što je počelo kao projekat velikih ambicija i povratak klupske igračke legende sa jasnim emotivnim predznakom, završilo se u košarkaškom kuloaru Malog Kalemegdana kao duboka rezultatska kriza. Druga utakmica polufinalne serije regionalnog takmičenja protiv večitog rivala ispostavila se kao poslednja tačka na trenerskoj klackalici Saše Obradovića. Onog momenta kada je javnosti plasirana informacija o vanrednom sastanku šefa struke i vodećih ljudi kluba, postalo je jasno da unutrašnji mehanizmi više ne funkcionišu i da je šok-terapija neizbežna. Drugi mandat klupskog velikana završio se pre formalnog kraja sezone, ostavljajući iza sebe statistiku od 64 odigrane utakmice, u kojima je zabeležen skor od 41 pobede i 23 poraza, uz odbranu trofeja u Kupu Radivoja Koraća.
Analizirajući strukturu igre i rezultatske amplitude, evidentno je da je stručni štab platio ceh nedostatku kontinuiteta u ključnim mesecima evropske i regionalne kampanje. Administrativno rešenje uprave stiglo je u vidu zvaničnog saopštenja kojim se potvrđuje prekid saradnje, ali i ekspresno imenovanje Milana Tomića za prvog stratega u završnici domaće Superlige. Tomić, koji odlično poznaje pritisak i sistemske zahteve crveno-belih, preuzima ekipu u izuzetno delikatnom psihološkom momentu. Njegov primarni taktički zadatak biće konsolidacija defanzivnog skoka i redefinisanje spoljnih rotacija koje su podbacile u završnici jadranske turneje.
Završnica sezone na domaćem Fajnal-foru, gde će Crvena zvezda u polufinalu odmeriti snage sa subotičkim Spartakom, predstavlja poslednju administrativnu i takmičarsku priliku da se spasi sezona koja je proglašena neuspešnom. Spartak u Beograd stiže rasterećen i sa jasnim taktičkim planom, što znači da Tomić nema pravo na tranzicioni period niti uigravanje. Fokus menadžmenta se sada u potpunosti seli na domaći trofej, jer bi eventualni krah u domaćem prvenstvu izazvao ozbiljne strukturalne promene i doveo u pitanje budžetske projekcije za naredni takmičarski ciklus.
M.M.
