Dok je Viktor Đekereš slavio plasman Švedske na Svetsko prvenstvo, na drugoj strani terena senka poraza pala je na pleća čoveka koji je deceniju i po bio sinonim za poljski fudbal – Roberta Levandovskog.
Eliminacija Poljske u dramatičnom susretu (2:3) donela je mnogo više od samog gubitka mundijalske vize; donela je surovu realnost da „haubica“ Barselone verovatno više neće puniti mreže u dresu sa državnim grbom. Đekereš, koji ove sezone igra u životnoj formi, simbolično je predao palicu novoj generaciji evropskih napadača, dok je Levandovski ostao zaglavljen u ambisu neuspeha. Sa 165 nastupa i 89 postignutih golova, Robert je apsolutni rekorder, ali snovi o trećem Mundijalu i iskoraku u nokaut fazu ostali su samo to – snovi. Selektor Jan Urban je neposredno nakon meča lopticu prebacio u dvorište svog najboljeg igrača, svestan da u atmosferi „grobne tišine“ koja vlada u svlačionici, nikakve radikalne odluke ne treba donositi „vruće glave“.
Ipak, digitalno doba ne miruje. Levandovski je na društvenim mrežama podelio fotografiju uz stihove „Vreme je za oproštaj“, što je u domovini protumačeno kao jasan signal kraja. Iako je u izjavama ostao zakopčan, ostavljajući „upitnike iznad glave“ do povratka u klupske obaveze, ton njegovog obraćanja sugeriše da je motivacija za novi četvorogodišnji ciklus na istorijskom minimumu. Poljska fudbalska javnost sada vaga – da li vredi forsirati još jedan pokušaj proboja na Evropsko prvenstvo, gde je četvrtfinale iz 2016. ostalo nedostižan vrh, ili je vreme da se Robertu zahvali na svemu i krene u bolan proces rekonstrukcije bez svog najboljeg strelca u istoriji.
M.M.
