Postoji stara utešna misao da mašine mogu da računaju brže, da pretražuju više i da kombinuju obrasce preciznije, ali da im ipak nedostaje ono najtanje, najneuhvatljivije i navodno najljudskije: kreativnost. Upravo zato je veliko poređenje generativne veštačke inteligencije i više od 100.000 ljudi izazvalo toliko pažnje. Istraživači okupljeni oko Univerziteta u Montrealu i Jošue Bengija analizirali su kako modeli poput GPT-4 stoje u standardizovanim testovima divergentnog mišljenja, onim zadacima u kojima se od ispitanika traži da smisle više neobičnih i originalnih rešenja za isti problem. Zaključak nije bio da je čovek nestao iz kreativne priče, ali jeste bio dovoljno nelagodan: u određenim vrstama zadataka generativni modeli već premašuju prosečan ljudski učinak, naročito kada se meri broj ideja i njihova statistička novina.
To, međutim, ne znači da je mašina „postala umetnik“ u punom smislu te reči. Najvažnija razlika ostaje u tome što testovi kreativnosti mere deo kreativnog ponašanja, a ne celu kulturnu, emocionalnu i biografsku dubinu ljudskog stvaranja. Čovek ne stvara samo varijacije i neočekivane kombinacije, već često stvara iz iskustva tela, gubitka, želje, stida, društvenog položaja i sećanja. Model može ponuditi iznenađujuću ideju, ali ne živi njene posledice. Ipak, upravo je u tome uznemirujuća snaga novih rezultata: oni pokazuju da deo onoga što smo voleli da nazivamo „čistom ljudskom posebnosti“ možda ipak nije nedodirljiv. Ako sistem koji nema detinjstvo, senzacije ni ličnu istoriju počinje da postiže visoke rezultate na zadacima osmišljavanja novih upotreba, metafora i rešenja, onda se granica ne pomera samo tehnološki. Pomera se i filozofski.
Zato je ova priča važna daleko izvan rasprava o tome da li će AI jednog dana pisati bolje romane ili osvajati umetničke konkurse. Reč je o promeni standarda po kojima merimo ljude i mašine. Možda će se pokazati da kreativnost nije jedan monolitni dar, već skup različitih sposobnosti, od kojih su neke mnogo podložnije automatizaciji nego što smo mislili. U tom slučaju pitanje više neće biti da li je AI kreativan ili nije, već u kom smislu jeste, a u kom smislu ostaje radikalno drugačiji od ljudskog stvaranja. A to je već mnogo ozbiljniji razgovor od puke tehnološke fascinacije. Jer kada mašina počne da ulazi u prostor koji smo rezervisali za maštu, čovek više ne brani samo posao. Brani i sopstvenu predstavu o sebi.
S.B.
Izvor: Postinfo
