U ranim jutarnjim satima 28. avgusta ljubitelji astronomije imaće priliku da posmatraju potpuno pomračenje Meseca, tokom kojeg će naš prirodni satelit poprimiti karakterističnu crvenu boju. Ovaj impresivni nebeski fenomen poznat je kao „Krvavi Mesec“.
Nekada su pomračenja Meseca smatrana lošim predznakom i povezivana sa ratovima, katastrofama i velikim preokretima. Danas je ovaj fenomen dobro objašnjen zakonima fizike, ali njegov prizor i dalje ostaje jedan od najlepših koje pruža noćno nebo.
Zašto Mesec postaje crven?
Do pojave „Krvavog Meseca“ dolazi tokom potpunog pomračenja, kada se Sunce, Zemlja i Mesec nađu gotovo u savršenom poravnanju, sa Zemljom između Sunca i Meseca.
Tada Zemlja zaklanja direktnu Sunčevu svetlost i njenom senkom prekriva Mesec. Kada je pomračenje potpuno, ceo lunarni disk prolazi kroz Zemljinu senku.
Ipak, Mesec ne nestaje potpuno u mraku. Za to je zaslužna Zemljina atmosfera.
Atmosfera pretvara svetlost u crvenu
Sunčeva svetlost prolazi kroz Zemljinu atmosferu, pri čemu dolazi do njenog prelamanja i raspršivanja.
Plava i ljubičasta svetlost, koje imaju kraće talasne dužine, lakše se raspršuju u atmosferi, dok crvena i narandžasta svetlost prolaze efikasnije. Deo te svetlosti dospeva do Meseca i tokom potpunog pomračenja obasjava njegovu površinu.
Zbog toga Mesec poprima različite nijanse crvene, narandžaste i smeđe boje.
Sa Meseca bi prizor izgledao još spektakularnije
Kada bi se pomračenje posmatralo sa površine Meseca, Zemlja bi zaklanjala Sunce, dok bi se oko naše planete video blistavi crveni prsten.
Taj prsten nastao bi od svetlosti brojnih izlazaka i zalazaka Sunca koji se u tom trenutku odvijaju širom Zemlje. Svetlost prolazi kroz atmosferu i usmerava se ka Mesecu, stvarajući karakterističnu crvenu boju.
Boja zavisi i od stanja atmosfere
Nisu sva potpuna pomračenja Meseca ista. Njegova boja može varirati od svetlonarandžaste do tamnocrvene, smeđe, pa čak i gotovo crne.
Na izgled Meseca utiče stanje Zemljine atmosfere. Ako je atmosfera čista, do Meseca može stići više crvene svetlosti i on će izgledati svetlije. Veća količina prašine i drugih čestica u atmosferi, na primer nakon velikih šumskih požara ili vulkanskih erupcija, može učiniti pomračeni Mesec znatno tamnijim.
Zato „Krvavi Mesec“ 28. avgusta nije nikakav loš predznak, već spektakularan prirodni fenomen u kojem se Sunce, Zemlja, Mesec i atmosfera na trenutak nađu u savršenoj kosmičkoj predstavi.
E.M.
