Kvantni računari obećavaju čuda, ali ih i dalje muči isti stari problem: osetljivi su kao staklo. Dovoljan je mali šum iz okruženja da kubit izgubi informaciju. Zato je nova teorijska ideja istraživača sa Chalmersa, o takozvanim „džinovskim superatomima”, zanimljiva i ljudima koji nikada neće otvoriti udžbenik kvantne fizike. Reč je o pokušaju da se krhkost kvantnih sistema obuzda pametnijim dizajnom, a ne samo sve komplikovanijim hardverom.
U toj konstrukciji spajaju se dva koncepta: „džinovski atomi”, koji s okruženjem komuniciraju na više tačaka, i „superatomi”, u kojima više jedinica deluje kao jedno telo. Poenta nije u egzotičnom imenu, već u tome da bi takvi sistemi mogli bolje da čuvaju informacije i lakše prave spregu između više kubita. Kvantni svet već dugo traži stabilnost, a ovo je jedna od onih ideja koje zvuče futuristički, ali zapravo pokušavaju da reše sasvim prizeman problem: kako da mašina ne zaboravi ono što je upravo „pomislila”.
S.B.
