U svetu u kojem vesti o životinjama često dolaze sa tugom, jedna priča iz Južne Afrike donosi mnogo lepši ton. IOL piše da su Petshop Science i Montego Pet Nutrition postavili Guinnessov rekord za najveću donaciju hrane za kućne ljubimce u 24 sata. Donirana hrana biće raspoređena registrovanim organizacijama za zaštitu životinja u Free State provinciji, ali i skloništima u drugim delovima zemlje.
Ovakve vesti su važne jer pokazuju koliko konkretna pomoć znači azilima. Ljudi često misle da je udomljavanje jedini način da pomognu, ali skloništa svakog dana vode i mnogo praktičniju borbu: hrana, veterinarski troškovi, prevoz, sredstva za čišćenje, oprema, volonteri. Kada stigne velika donacija hrane, to nije samo lep gest. To je nekoliko mirnijih nedelja ili meseci za one koji brinu o napuštenim životinjama.
Najlepše u ovoj priči jeste što pokazuje šta se dogodi kada se ljudi okupe oko jasnog cilja. Nema velike filozofije: psi i mačke moraju da jedu. Ako društvo može da obezbedi tone hrane, onda azili mogu više energije da usmere na lečenje, socijalizaciju i pronalaženje domova.
Za Srbiju je ova priča potpuno razumljiva. Gotovo svaki grad ima udruženja koja stalno traže granule, konzerve, ćebad, novac za operacije ili prevoz do veterinara. Mnogi ljudi žele da pomognu, ali misle da njihov mali doprinos nije važan. Istina je suprotna. Jedna kesa hrane možda ne rešava sve, ali za jednog psa ili jednu mačku tog dana rešava najvažnije.
Ovakve akcije imaju još jednu vrednost: menjaju ton javnog razgovora o napuštenim životinjama. Umesto da se sve svede na problem, agresiju, trošak ili komunalnu muku, priča se pomera ka odgovornosti i solidarnosti. Životinje koje su završile u skloništu nisu same izabrale taj put. Ako već zavise od ljudi, onda je najmanje što možemo da uradimo da im damo hranu, šansu i malo dostojanstva.
S.B.
