Svi znamo kako je teško prekinuti lošu naviku. Čovek obeća da neće kasno jesti, da neće proveravati telefon na svakih pet minuta, da će manje odlagati obaveze ili da će konačno promeniti rutinu koja mu ne prija. Ipak, navike su tvrdoglave baš zato što mozak voli poznate obrasce.
ScienceDaily je objavio vest o istraživanju naučnika koji su identifikovali moždani signal povezan sa sposobnošću da se stara navika napusti kada više ne donosi očekivanu nagradu. U eksperimentima sa miševima, istraživači su pratili kako razočaranje, odnosno izostanak očekivanog ishoda, može postati okidač za promenu ponašanja.
Ovo je zanimljivo jer naviku ne prikazuje kao običnu slabost volje. Mozak stalno uči iz posledica. Ako nešto donosi nagradu, ponavlja se. Ako nagrada izostane, sistem mora da proceni da li treba pokušati drugačije. Problem je što kod ljudi taj signal često zatrpaju stres, umor, automatizam i trenutna uteha.
Kod nas se loše navike često tumače moralno: „nemaš karakter”, „samo odluči”, „preseci”. Nauka pokazuje da je stvar složenija. Naravno da odluka ima ulogu, ali mozak ima svoje hemijske puteve za učenje, očekivanje, razočaranje i promenu.
To ne znači da će jedna supstanca rešiti sve naše rutine. Ali bolje razumevanje mehanizma može pomoći psihologiji, medicini i terapiji zavisnosti. Ako znamo kako mozak prepoznaje da stari obrazac više ne radi, lakše možemo osmisliti strategije za promenu.
Možda zato neuspeh ne treba uvek gledati kao kraj. Ponekad je upravo razočaranje signal mozgu da je vreme za drugi put. Loša navika puca tek kada telo i glava shvate da stara nagrada više nije vredna ponavljanja.
S.B.
