SUBOTICA – Danas je Lucin dan, jedan od najmističnijih praznika u narodnoj tradiciji kod Mađara u Vojvodini, uz koji se vezuju verovanja o vešticama, gatanja i običaji za plodnost.
Poreklo Lucin dana potiče iz hrišćanske tradicije i vezuje se za Svetu Luciju, sicilijansku mučenicu i devicu koja je živela u 3. i 4. veku. Značenje njenog imena je „donositeljka svetlosti“, što nije slučajno, jer je prema starom kalendaru bio je to najkraći dan u godini. Lucin dan simbolizovao je borbu svetlosti i tame, pa mu se pripisivala posebna magijska moć.
Jedan od najpoznatijih običaja je izrada Lucine stolice, koja se započinjala 13. decembra, a morala je biti završena do Božića. Prema verovanju, onaj ko bi stao na tu stolicu tokom ponoćne mise mogao je da vidi veštice.
Među zabranama na Lucin dan bilo je predenje i šivenje, jer se verovalo da ti poslovi donose nesreću. Istovremeno, bilo je rašireno gatanje, naročito ono koje se odnosilo na brak i udaju.
Za ovaj dan vezana je i setva Lucine pšenice, čiji se rast posmatrao kao znak za rodnost i sreću u narednoj godini.
Na mnogim mestima pisale su se Lucine cedulje sa muškim imenima, koje su se svakog dana do Božića spaljivale. Ime koje bi ostalo na poslednjem papiriću smatralo se imenom budućeg supruga.
Na Lucin dan ljudi su išli od kuće do kuće, upućujući domaćinima dobre želje. Te kratke pesmice i izreke često su prizivale plodnost, obilje i dobro zdravlje.
Izvor: Panon RTV
