Vulkani uglavnom u mašti rade ono što od njih očekujemo: prvo drmaju, pa onda prete. Scientific American je juče objavio priču koja kvari tu udobnu logiku. Na ostrvu São Jorge u Azorima 2022. godine dogodio se snažan zemljotresni roj koji je izgledao kao uvertira u erupciju, ali do erupcije nije došlo. Nova studija, kako piše Scientific American, sada pokazuje da se ogroman list magme, dovoljan da ispuni oko 32.000 olimpijskih bazena, podigao sa dubine od najmanje 12 milja na svega jednu milju ispod površine za manje od jednog dana — gotovo bez velikih, razarajućih zemljotresa.
Ključ je bio u tome što je magma iskoristila postojeći sistem raseda Pico do Carvão, kroz koji je mogla da se provuče mnogo tiše nego što bi to učinila kroz čvrstu stenu. Scientific American navodi da su pravi talasi potresa nastupili tek kada je magma gotovo već stigla do površine, a tada je, srećom, zastala zbog geološke barijere i gubitka gasova i fluida koji su joj smanjili uzgon. Drugim rečima, ostrvo je imalo posla sa „neuspelom erupcijom” koja je bila mnogo bliža nego što je iko shvatio na vreme.
To ovo otkriće čini mnogo većim od jedne lokalne geološke epizode. Scientific American prenosi procenu stručnjaka da je ovo „poziv na buđenje”, jer pokazuje da magma može da se kreće mnogo brže i tiše nego što su sistemi nadzora ranije pretpostavljali. Na São Jorgeu su u martu 2022. u početku postojala samo dva seizmometra, a tek naknadnim postavljanjem dodatnih senzora i analizom više od 18.000 dodatno registrovanih potresa naučnici su uspeli da rekonstrušu šta se zaista dogodilo ispod ostrva.
Možda je baš zato ova priča tako upečatljiva. Ne zato što se nešto spektakularno dogodilo, nego zato što se gotovo dogodilo, a priroda je pritom odigrala mnogo tiše nego što bismo voleli. Vulkani su oduvek bili simbol očigledne opasnosti, ali ova studija pokazuje da ponekad najveći problem nije u buci, već u njenom izostanku. A kad magma nauči da se kreće skoro nečujno, onda i nauka mora da nauči da sluša mnogo pažljivije.
S.B.
