Planiranje je jedna od onih ljudskih navika koje deluju sasvim obično dok ne zastanemo nad njom. Ponesemo kišobran jer možda padne kiša, ostavimo novac za kraj meseca, krenemo ranije zbog gužve, spremimo užinu za put. Sve to podrazumeva da zamišljamo budućnost i ponašamo se kao da je već malo stigla.
Phys.org je izdvojio istraživanje o makakijima koji planiraju unapred, što naučnicima nudi zanimljive tragove o poreklu ljudske sposobnosti predviđanja. Kada životinja ne reaguje samo na ono što joj je pred očima, već pokazuje ponašanje koje liči na pripremu za ono što sledi, tada se otvara pitanje koliko su koreni našeg razmišljanja stariji i dublji nego što obično mislimo.
Ovakve vesti su privlačne jer nas pomeraju iz centra sveta. Čovek jeste razvio složene jezike, gradove, škole i kalendare, ali mnoge osnove našeg ponašanja imaju svoje daleke rođake u prirodi. Životinje pamte, procenjuju, uče, čekaju pravi trenutak i prilagođavaju se situacijama na načine koji su često mnogo složeniji nego što se ranije verovalo.
Kod nas se ovakve naučne zanimljivosti rado čitaju jer nisu teške, a otvaraju lepa pitanja. Koliko je naše svakodnevno planiranje zapravo deo duge evolutivne priče? I koliko još možemo da naučimo posmatrajući životinje bez potcenjivanja? Možda je jedna od najlepših lekcija prirode upravo ta da inteligencija ne izgleda uvek kao čovek za stolom, već ponekad kao majmun koji već zna šta će mu zatrebati kasnije.
S.B.
