Evropska unija od naredne godine počinje punu primenu mehanizma graničnog prilagođavanja emisije ugljen-dioksida (CBAM), novog poreza na proizvode koji se uvoze iz trećih zemalja, a koji će obuhvatiti i deo makedonskih kompanija koje izvoze na evropsko tržište.
Evropska unija će od naredne godine početi da primenjuje mehanizam graničnog prilagođavanja na emisiju ugljen-dioksida (CBAM), kojim se uvodi dodatno oporezivanje proizvoda iz zemalja koje nemaju iste ili uporedive ekološke standarde kao EU.
Ova nova obaveza odnosiće se i na deo makedonskih kompanija koje izvoze robu na tržište Evropske unije.
Privredna komora Severne Makedonije (SKM) saopštila je da će CBAM neminovno imati posledice po izvoznike, posebno one koji posluju u sektorima cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika.
Prema procenama, oko 250 kompanija u zemlji biće direktno pogođeno ovom regulativom.
Iz Komore ističu da će na ugljen-dioksid taksa predstavljati dodatnu finansijsku barijeru za izvozno orijentisane firme, koje su već prethodnih godina bile pogođene kovid-krizom, energetskom krizom i posledicama rata u Ukrajini.
Kako navode, nova obaveza podrazumeva i dodatne troškove, od angažovanja verifikatora koji će potvrđivati podatke o emisijama ugljen-dioksida, do složene administracije i izveštavanja prema pravilima EU.
U cilju pomoći kompanijama, SKM je promovisala Priručnik za dekarbonizaciju, koji treba da posluži kao alat za početnu procenu ugljen-dioksid otiska, a zatim i za detaljnu analizu proizvodnih procesa.
Komora naglašava da je priručnik posebno koristan za firme koje još nisu obuhvaćene evropskom ili domaćom regulativom u oblasti emisija.
Iz SKM dodaju da je cilj Evropske unije da do 2050. godine postigne klimatsku neutralnost, zbog čega će se obuhvat CBAM-a vremenom širiti i na druge sektore. Iako se u javnosti postavlja pitanje da li bi bilo povoljnije uvesti porez na ugljen-dioksid emisiju na nacionalnom nivou, kako bi prihodi ostali u domaćem budžetu, iz Komore upozoravaju da bi takav potez zahtevao ozbiljnu tehnološku i finansijsku pripremu.
Vlada Severne Makedonije saopštila je da pažljivo prati razvoj evropske regulative i da je u stalnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom, s obzirom na to da pojedini podzakonski akti i tehnička pravila još nisu u potpunosti definisani.
Istovremeno, vlasti rade na jačanju nacionalne infrastrukture za verifikaciju i na obezbeđivanju tehničke podrške kompanijama, kako bi se sačuvala njihova konkurentnost na tržištu EU.
Iako se u delu stručne javnosti CBAM tumači kao dodatni pritisak na ekonomije u razvoju, iz Privredne komore poručuju da je izvesno da odlaganja primene ove regulative neće biti, ili će ona eventualno biti kratkoročna. Zbog toga pozivaju kompanije da što pre započnu pripreme, kako bi se prilagodile novim pravilima i zadržale svoje mesto na evropskom tržištu.
Izvor: Nova Makedonija
