Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali istakao je da „naše zdrastvo mora da ide u korak sa digitalizacijom, a direktori zdravstvenih ustanova moraju da pokažu odgovornost prema svakom dinaru koji ulažemo u zdravstvo“.
– Zato smo uveli centralizovane javne nabavke, robno-materijalno knjigovodsto i sistem e-recept. Želimo da uvedemo red u finansiranje u zdravstvu, kao što smo uveli na nivou cele države – rekao je ministar.
Nakon sedam meseci od uvođenja sistema robno materijalnog knjigovodstva u zdravstvu, mogle bi se postići velike uštede koje iznose oko 18 odsto u odnosu na ukupne troškove, izjavio je ministar finansija Siniša Mali precizirajući da je reč o oko 13 milijardi dinara odnosno oko 100 miliona evra godišnje.
Ministarstvo finansija organizovalo je danas konferenciju na kojoj su bili prisutni direktori domova zdravlja u Srbiji, kao i ministarka zdravlja Danica Grujičić i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić, a na skupu se razgovaralo o digitalizaciji u finansiranju zdravstvene zaštite.
Mali je rekao da je u cilju racionalnijeg korišćenja novca koji država izdvaja za zdravstvo u proteklom periodu, osim robno materijalnog knjigovodstva, uveden koncept centralizovanih javnih nabavki, kao i e-recept.
„Ovogodišnji budžet za zdravstvo iznosi 490 milijardi dinara. Država je dakle odvojila najviše novca do sada za zdravstvo i želimo da se taj novac racionalno koristi i da se vodi računa o svakom utrošenom dinaru”, istakao je Mali.
Prema njegovim rečima, pre uvođenja centralizovanih javnih nabavki, sve ustanove su nabavljale za sebe i kako je rekao, bilo je raznih nelogičnosti pa je medicinska igla kod jednih koštala jedan a kod drugih 70 dinara, i „stalno se dugovalo nekim dobavljačima”.
Посмотреть эту публикацию в Instagram
Mali je naveo da država tu neodgovornost više nije htela da toleriše pa su uvedene centralizovane javne nabavke a njihova suština je da država nabavlja za sve, veće su količine i postiže se bolja cena a dobavljačima se više ne duguje kao ranije.
„Uveli smo i e-recept i sada se zna koji doktor daje koliko recepata za koje bolesti. Danas sam na konferenciji pomenuo neke doktore koji najviše ne poštuju e-recept”, rekao je Mali i naveo da uštede od uvođenja e-recepta mogu da budu i veće od milion evra mesečno.
Dodao je da se uvođenjem sistema robnog materijalnog knjigovodstva, od juna prošle godine znaju tačne zalihe po domovima zdravlja, kada je i koliko nečega neophodno nabaviti a zna se i koliko je lekova trošeno po pacijentu.
„Ispostavilo se da ima dosta nelogičnosti pa domovi zdravlja koji imaju isti broj poseta pacijenata u jednom mesecu imaju potpuno drugačiju vrednost zaliha ili utrošaka. Direktori imaju još mesec dana da se razjasne sve nelogičnosti i nejasnoće i da se reše problemi, a nakon toga, to sam im i rekao, više neće biti razumevanja”, naglasio je Mali.
Ukazao je da cilj racionalnog ponašanja i ušteda od strane direktora domova zdravlja nije da se ušteđeni novac vrati u budžet nego da se upotrebi za nabavku opreme, podizanje plata, poboljšanje usluga, uvođenje inovativnih lekova i u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne.
Mali je naveo da će se slična konferencija za desetak dana održati sa direktorima ustanova u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti.
