Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su nastavak investicija i pomoć građanima dva ključna razloga za predloženi rebalans budžeta za 2026. godinu.
Obrazlažući predlog na sednici skupštinskog Odbora za finansije, Mali je rekao da je učešće kapitalnih investicija u rebalansiranom budžetu povećano i sada iznosi sedam odsto, odnosno ukupno 780 milijardi dinara.
Prema njegovim rečima, novac je predviđen za završetak Moravskog koridora i Dunavske magistrale, početak radova na auto-putu Vožd Karađorđe, kao i projekat „Smajli“ u Vojvodini.
Za Ministarstvo za javna ulaganja predviđena su sredstva za gotovo 80 projekata, među kojima su izgradnja i obnova domova zdravlja, bolnica i škola širom Srbije.
Mali je ocenio da kapitalne investicije podižu kvalitet infrastrukture i dodatno povećavaju atraktivnost Srbije za ulaganja.
Pomoć za više kategorija građana
Drugi prioritet rebalansa odnosi se na podršku građanima. Pomoć će dobiti penzioneri, korisnici dečjeg dodatka, socijalne pomoći i boračkog dodatka, kao i borci koji ne primaju ovaj dodatak.
Isplata za ove kategorije počinje 14. septembra.
Pored toga, svim punoletnim građanima Srbije biće isplaćeno po 6.000 dinara, a isplata je planirana između 22. i 25. septembra.
Za građane koji imaju obavezu prijavljivanja, prijave će biti otvorene od 7. septembra i trajaće dve nedelje. Prilikom ulaska na portal Uprave za trezor građani će moći da provere da li treba da se prijave ili će pomoć dobiti automatski.
Prihodi veći od plana
Mali je naveo da su prihodi budžeta veći za 112,5 milijardi dinara u odnosu na prvobitni plan.
Prema njegovim rečima, Srbija je u drugom kvartalu ostvarila privredni rast od 3,6 odsto, dok je projekcija rasta BDP-a za celu godinu povećana sa tri na 3,3 odsto.
Očekuje se da će vrednost BDP-a Srbije ove godine premašiti 95 milijardi evra.
Na tržištu rada stopa nezaposlenosti je, prema podacima koje je izneo Mali, 8,9 odsto, dok je stopa zaposlenosti 51 odsto.
Ministar je najavio i da će minimalna cena rada od naredne godine biti povećana za 9,2 odsto, na 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra.
Istim procentom biće povećan i neoporezivi deo dohotka, sa 34.521 na 37.369 dinara.
Na dnevnom redu odbora nalazi se ukupno 28 tačaka, uključujući više poreskih zakona, izmene propisa o akcizama, e-fiskalizaciji, e-fakturama i e-otpremnicama, kao i propise iz oblasti duvana i zaduživanja za infrastrukturne projekte.
M. T.
