Dok se u zapadnoj Evropi znanje širilo zahvaljujući štamparijama, na prostoru srednjovekovne Srbije knjige su nastajale – ručno. Manastiri Studenica, Hilandar, Mileševa, Sopoćani i Dečani nisu bili samo verski centri, već i prave kulturne institucije, sa skriptorijumima u kojima su monasi prepisivali, prevodili i ukrašavali rukopise.
Najstariji sačuvani srpski rukopis, Miroslavljevo jevanđelje, nastao je krajem 12. veka i danas se smatra jednim od najlepših iluminiranih rukopisa u Evropi. Upisan je u UNESCO-ov registar „Pamćenje sveta“, ne samo zbog starosti, već zbog umetničkog kvaliteta, jezika i očuvanosti.
Knjige kao politički čin
U srednjem veku knjiga nije bila samo religijski predmet. Njeno nastajanje imalo je i političku težinu. Vladari iz dinastije Nemanjića svesno su ulagali u pisanu reč kako bi učvrstili državu, standardizovali jezik i legitimisali vlast.
Stefan Nemanja i Sveti Sava postavili su temelje srpske pismenosti, a upravo je Sveti Sava inicirao organizovano prepisivanje i prevođenje dela sa grčkog jezika, čime je Srbija direktno povezana sa vizantijskim kulturnim krugom.
Skriptorijumi – srednjovekovni „kulturni centri“
Manastirski skriptorijumi bili su strogo organizovani prostori. Postojala je jasna podela rada: jedni su prepisivali tekst, drugi su oslikavali inicijale i minijature, dok su treći pripremali pergament i boje.
Za izradu jedne bogato ukrašene knjige bilo je potrebno i po nekoliko godina rada. Korišćeni su prirodni pigmenti – lapis lazuli za plavu boju, zlato u listićima, biljni i mineralni izvori za crvenu i zelenu. Svaka knjiga bila je unikat, neponovljivo umetničko delo.
Manastiri kao čuvari jezika
U periodima ratova i seoba, upravo su manastiri bili mesta gde je srpski jezik opstajao. Prepisivači su, svesno ili nesvesno, unosili elemente narodnog govora u crkvene tekstove, čime je postavljen temelj kasnijem razvoju književnog jezika.
Zahvaljujući tim rukopisima, danas znamo kako je jezik zvučao pre više od 700 godina.
Od rukopisa do štamparije
Kada je u 15. veku izumljena štamparija, Srbija je već imala razvijenu pismenu tradiciju. Prva srpska štamparija osnovana je 1494. godine na Cetinju, gde je štampan Oktoih prvoglasnik. Time je srpska kultura postala jedna od prvih slovenskih kultura sa štampanom knjigom.
Ovaj prelaz sa rukopisa na štampu bio je brz upravo zato što je postojala jaka rukopisna osnova.
Zašto je ovo važno danas
U vremenu digitalne kulture, kada se sadržaji troše brzo i zaboravljaju još brže, srednjovekovni rukopisi podsećaju na period kada je znanje nastajalo sporo, ali je trajalo vekovima.
Manastiri nisu sačuvali samo knjige – sačuvali su kontinuitet kulture, jezika i identiteta na prostoru gde su se granice često menjale, ali je pisana reč ostajala.
Autor: Nikea V.
