Mars je decenijama simbol negostoljubivosti: udari meteorita, otrovne soli, surova površina. Ipak, nova laboratorijska studija pokazuje da jednostavan kvasac može da preživi kombinaciju šok-talasa i perhlorata, supstanci kakve su već registrovane u marsovskom tlu. To ne znači da na Marsu sigurno ima života, ali znači da bi granica između „nemoguće” i „teško zamislivo” mogla biti pomerena.
Posebno je zanimljivo na koji način su ćelije opstale. Formirale su zaštitne ribonukleoproteinske kondenzate, privremene strukture koje čuvaju važne procese dok traje stres. Kada tih odbrambenih mehanizama nema, preživljavanje dramatično pada. Drugim rečima, možda nije presudno samo gde se život nalazi, već kakve unutrašnje alate ima da izdrži šok. U svetu u kom se potraga za životom van Zemlje često oslanja na velike teleskope i robote, ova vest tiho podseća da se odgovor ponekad krije i u sudbini jedne vrlo male ćelije.
S.B.
